Topola

добар оспм једнога Бога (кога не влдпхе)! Алл, охкуда -нама појал о Богу као највишем добру? Једжно од пдеје, коју у м а priori ствара о мораллом савршенству и нераздвојно спаја са појмом сдободне _ воље«*). Јасно са дакле видл, да Кант, као н ЛГесинг и Гете, оснива релпгпју на моладу. а ие обрлутп У чему састоји тај морални закон, лманелтан пралтичном уму, који се може познатл а priori п којп важи за све? К а н т врло много полаже на то, да непрестало наглашује, да свест о том унутрашњем мерилу вредности има и разум којл не философшпе. II у облчлом животу сматрамо да су само такви лостухгци одиста моралли, код хсојих ле лалазлмо, чак и не наслућујемо, ни трага од каквог себичног мотива, лп помислж на ма какву корист, ликакав страх од казне. Морална вредност једног лоступка не састоји се, даље, ни по општем мишљењу, у особнтлм намерама које нас при том руководе а још мање у дејствима која тлм постижемо, већ једнно и искључиво у н а ч е д нао љују. Дакле, фллософ већ у напред налази у општој свестн клиде правог моралног прилцлпа. Његов се задатак. дакле, састоји у томе г да јасло формуллше тај прилдлп. и да покаже, да се он може заиста нзвестн из бића лрактлчлог ума увутрашњом потребом. Мораллл закон лоставља људској вољи, која je редовло под утицајем лаклолости и жеља, захтеве, управља на њу заповестп. Ове захтеве назпва Кант императивима. Ти се императнвп раздикују од друглх захдева, што ставља ун вољи да- би поститао лзвесле дпљеве, тпме : што онп само условно важе. док мораллл пмперативп безусловно заповедају и траже да их свако слуша у свако доба. Зато Кан тп лазива ове захтеве категори чк и м императлвлма. Ако се таквп императиви нмају да изведу лз самога ума. онда. не смеју садржавати ллкакве одређене проппсе, нпкаква спедпјална упуства, јер je за њих увек потребно искуство. Морадни се закон, који има свога основа у самом практичлом уму, може једнно односити на општа начела. Начело, које ме оггредељује у поступку у сваком специјаллом случају, назива Кант макслмом мога постука. Ако та максима треба да одговара моралном закону, олда норам хтетл п да буде постављела за прллцлп општем законодавству. Те према томе прво формулжсаље категорлчлог пмператива гласи овако: »Делај само по оној максимл, „аа коју можеш хтетл г да постане оплхтлм законом.« По том покушава Ка н т у »Gnmdlegung’zur Metaphysik der Sitten« да покаже на већем броју лрлмера.

*) Grundlegung zur Metaphysik der Sitten, zweiter Abschnitt, IV. 256 (Hartenstein .

196