Topola

199

обдарпла само природним инстинктом. »И заиста видимо. да у колико се култивлсалл ум"више~занима намером која je на ужлваље жпвота л блаженства, у толико се човек внше удаљује од правог задовољства« (IV, 245). Из тога закључује Кант, који je тврдо уверен да прпрода ндка.д не члнл нпшта. противно цлљу, да je она поставпла човеку, дајућл му ум, сасвлм другп циљ него што je блаженство, да му je "далаГсасшш другу одредбу. Човеку, као умноме бпћу, постављен je шта внше je можда неостварљив алл лпак »лепопустљпв«,. да морални закон који je у њему делањем својлм оствари. Дакле вжджмо да je К а н т усвојпо Сократову и стожчку мжсао о аутонолпјл моралне свестж, -алж да je тај захтев бптно проширжо својжм темелЛним испжтжвањем, да га je развжо ж довео у везу са правжм бжћем човечијжм. Његова je етжка строгошћу својом, својбм унутрашљом заокругљеножЈћу, а особжто својим узвжшеним задатком, који лоставља човеку, жостала сама моралнжм делом од највеће важностж. Тек се данас, на основу соджјолошког метода може схватжтж жраво значење његовог учења о човечијем достојанству. Ми ћемо бжтж често принзфенж да у свом сопственом пржказу етжке жзносимо уверења о појмовжма људске дужностж п људског достојанства, о аутономжјж ж хетеромијж која у бжтнжм тачкама одступају од Канта. Алж нжкада нећемо заборавжтж, да je он бжо тај, који je моралнп позжв човечијж схватио у свој дубжни, и који je својжм дубоко жроджрућжм умним радом тако необжчно ојачао наше поверење у моралну, снагу воље. Незавжсност моралнога_ закона од сваке верске догме често je после Канта лостало уверење, које се готово само псГ сеШ разуме. Наука развлћа показала je да треба моралне представе п моралла осећања сматратж прлродплм животие лотлебе. Тек последњжх дел,елжја, после оплшрних жсторжскпх студлја а особито после антропололпшх жспжтжвања, почелл смо лолова да увжђамо, да су се вера и морал јолг од самога почетка развжјалж теспо везалл једно с другжм. Солијололшо гледжлгте моћи he нам објасплти, како he бжтж у будућностж могућа сарадња оба ова скроз л скроз соцлјалпа и уједно скроз и скроз духовна лролдса, п како he се моћж иста пол-гелетж. К. 2. (Пслхололгко осливање етике). Ту су ел гл еск ж а ларочито сеотскл мжслжодл жзврлЈжлж плодопосал посао. Као дајважнжјж резултат н>ихових псжхололпглх жспнтршања може се сматратж сазнање, које се постепело стекло, да обе ословле чжњелиде моралпог жжвота, моралло пресуђивање туђжх поступака