Topola

дysо вн а ужнвања него чулпа. Алп дарочито наглашује, да лсдуњавање благодаклолостл н љубавп лрема блжжњему ствара мдого трајллја уживавва, i'oja ле туде тако лако. У Шафтесбердјевој моралдој фидософлјд je дајважније оснпвање морала на дрдродном осеЈшњу, које ie активво у свакоме човеку. а које треба слжГразвитд. Окот Хачесод (1694 —1741) развија ову мнсао још даље и долази до претпоставке да достојд дарочитд ?>су дсад—за мпрадддрвобдхна моћ разлдковања, којом лресуђујемо људске достулке без обзлра да лл лмамо од њлх копивти дли не. Хачесон се труди да твдтежрЈзПгбг »moral sense«-a (овај je дзраз већ удотреоло сам Шафтесберл у згодној дрллици) докаже примерима. од којих ћемо давестл једал, којл je од културно дстордског илтереса. Шдалска je нлквизидлја латерала једал дрлллчдо велдкд број холалдсклх занатлнја. да се дселе у Елглеску. »Олл су нас научжли фабрдкацлјама, од којих je живело вдше мдлдода слротлње. увећалп богаство готово свију нас у држави л учлддлл да досталемо одасдд ло све своје суседе.« У скоро je за тим лредузело деколдко храбрих »бургемајстера« у Холалдијд, да стресу са себе шпалскл јарам оласдим ратом, ла су онда осдовали самд једду велику ллдустрдску државу, која дам врло млого конкурдше у трговлнд. Цео свет види лако, од кога смо имали већу корлст, да лд од дрвих (од залатлдја који су к дама добегдл) лпи од доследњлх (храбрих »бургемајстера«), Па ицак моралло цедимо много више храбре бургемајстере, од чнјег смо родољубља дмалн штете, лего дзбеглиде, од којдх смо дмали користн*). Помоћу тог »моралног смисла«, дојдм je сваки човек обдаред, сматрамо увек да су морални такви постулцл, који лрожзжлазе дз бдагодакдодости дрема друтдма л из намере да котшстимо оддшм.добру. Пслхолопгку осдовиду етике пслитао je много дубље а и са више успехаГД авл д Хјум (1711 —1776). Beh у дрвом свом делу ,у »Расдрави о људској дрлродл« нагласио je и скренуо лажњу да то. да су лредмет мораллог одобравања илл деодобравања увед само уверења на којдма су основани лостулцн, а дикада оди сами. Даље лам je показао, да ле треба тражптл разлог лашем одобравању лли леодобравању у расуђлвањама лашега*ума, лего v једном д]Лlмардом о с е h а њ у. Алл како се уолште дајвлше цене таква увереља која кордсте добру друштва, то су млогп зато лаклоњени да траже крајњл разлог лашем мораллом одобравању н де-

*) Hutcheson, »Inquiry into the original of our ideas of beauty und virtue« 3. edition. London 1739. S. 116.

201