Topola

202

одобравању људских постулака y користи, коју имамо од тлх поступака сами мн или људска заједлица. Међутлм Xј у м лнје •задовољан тнм површнпм објашњењем. Добро других л заједплце у којој жпвпмо мора директније да дејствује на нас, негб хладнжм расуђлвањем о користи. коју бл нешто могли самл из тога и-звући. Такво непосредно дејство налази најзад X ј у м у способности, која je лрлродла свакоме човеку, да саосећа сам туђи бол као п туђу радост, чим се та осећаља јасно лспоље у покретима п изразу лида. Тај caocehaj назлва Xј у м симпатијом, коју врло зголно р;арактерпше овим. речима: »Као што се покрет једне отруне код инструмента, чије су струне подједнако удешене, лако преноси на другу, тако се н сви афекти лако преносе са једног човека на другог и изазивају одговарајуће ' покрете код сваког људског бића«*). По Хјуму, дакле, крајњп разлог свакој моралној оцени лежп у тој приларној способностп за саосећај. Узајамним општењем и употребом језика, који нас прнморава да стварамо опште поЈмове, постепено се осећања симпатпје крпсталдшу у општа правила за морално оцењпвање, где важну улпгу ттгра кпрттг.т содпја-тшпх осећања, коју откривамо еве јасннје разумннм расуђивањем**). Психолопlку основицу моралне оцене и обавезе испжтуЈе још темељшгје XiyxiQß .дичнтт прпјатељ, чувепп народни економ Адам Смит (1732 —1790)'у своме делу,.које се појавпло 1759, Theorv of moral sentiments« (Теорпја мбралних осећања). Он полазн такође од даше способности за »саосећај«, »симпатију«, коју рашчлањује још много брижљивије. Наша способност да се фантаздјом пренесемо у душевно стање другога човека, сачпњава наше мерило за оцену п (propriety) и неприс то јн р сти. (impropriety) туђих поступака. Радост, жалост, гнев, негодовање, што посматрамо код других, изгледају нам да су на своме месту и прпстојне, када верујемо, да би псто осетллп када бп се лашлл у истом положају. Другл моменат за мораллу оцелу друглх палазимо у »о сеhан> им а одмазде«, која одлучују, да ли ћемо олднпти лечији поступак као заслужан или као кажњпв. Оло што у лала пзазпва осећаље захвалпостл, то сматрамо да je заслужно, оло пак лхто изазлва олравдало негодовање (resentment). сматрамо кажњивлм. При томе нл.лт суд длља на у в е р е н> е, које je оспов поступку. Међутлм С млт јасло показује, да лаш моралнп

*) Hume »Treatise on human nature«, ed. Green and Grose. 11, 395.

**) Впдп о томо темељну расправу у Хјумовом »Испитпвању морални.ч прпнцтша« у одељку: »Why utility pleases« (зашто се корпст допада). Hume Essays, herausgegeben von Green u. Grose. 11. 202 ff.