Topola

206

за хвалу и прекор ближњих; због чега je мжшљења да се те особине наслеђују п развијају природгшм избором пасмине. ТаЈ je посао предузео Херберт Спенсер темељннје'н у мнбго већем обпму. Његов фундаментални »Сжстем сжнтетичке философијс . који je цео саграђен на ждеји развжћа, завршен je у »Етичкжм пржнцнпима«. којн су још од почетка замшпљени као круна целога система. Прво доказује Сп енс ер да моралдо дело, као врло комилпковано једињење представа, осећања. аката воље и телесних покрета, представља врло високп степен развжћа животних појава. Он то’ показује подвргавајући морална дела темељном гшсматрању < а гледишта физичког, биолошког, психолошког и содиолошког. Пз чега Спенсер закључује, да еу моралне норме појаве прилагођавања које се приближују савршенству. Препреком тога развитка сматра Спенсер цењење ратнжчких врлина, које je постојало т;од примитивнпх народа а које и данас још траје. Оно мора у току вре Дена да ишчезне, те се пржнудне кооператнве морају замеДитж добровољнжм. Сжен се р сматра за ждеално стање ожо у кдае оваки човек својим радом на личноме добру коржстж уједжо добру целога друштва. Тим жутем, којж нам je он жоказао, пошлж су ж другж мислжоцж. н тако много дожржжелп бољем разумевању моралног развжтка. Доцнжје ћемо показати, да еволуцжонжзам у друштву соцжјолошког гледишта омогућава зажста да схватжмо моралну свест као пролукат развжћа. ж да жрема етжчкжм дроблемима заузмемо стано'вжштеТЈбЈе ће задовољаватж. Највећи број од нас жосматранжх жокушаја да се морал психолошкж утврдж нашао je. да je важаж фактор моралног развжћа лудскж живот у заједнжцж.■ Стога je ’у њжма бжло много говора о социјалнжм осећањжма као ж о дужностжма жрема заједници. То важи и за псжхолошка жсжжтивања морадне свестж. која су вржlжлж Xерб‘ а рт, Бенеке ж Фојербах, а која нажред жисмо поменулж. Код неких нислилада иовжјега доба овај соцжјолошкж моменат постаје средиштем њпховога гледитта у толжкој мерж, да жх морамо жздвојжтж у засебну групу. Одлжчни жреглед тога жравца даје нам врло марљиво жзрађена књжга Гео рг а Кона: »Етжка и Социјологнја«, Лајпцжг 1916. Пожгто ћемо самж нежlто доднжје жзложитж основе социјолошке етике, то ћемо се овде огранжчитж да наведемо само најважнжје мислиоде тога правда. К3. (Ср джјол ошк о исжжтжвање моралне свестж.) ћемо пре свега поменути крежког ж оржгпналжог мжслжоца То м у