Topola

207

Хобеса (158S —1679). По његовом je уверењу првобитно стање човечанства рат свију против сваког. У том ратном стању нема места појмовима о правдп ж неправди. Где нема заједничке власти, нема ни закона. А где нема закона нема ни неправде*). Пз тога стања рата свих жротив свију гледа да жзађе човек. који хоће да обезбедп свој живот, на тај начин што се прикључује другима, одржче се права спле. да бж у заједннцп обезбеджо узајамни мпр. На то га пржморава сопствени ум. који му заповеда да се брине за одржање свога живота. Према томе je по X о б е с у прва зажовест човечијега ума да тражн мир; То постжжу људи удруживањем у заједниду, ж тиме што се изричним жли прећутним у г о в о р о м обавезују да he се покоравати з а к о н и м а те заједј нице. Да се прпдржавају тога уговора налаже им српствени ум т. ј. интерес самоодржања. Пз тога жзводж Хобес други умнн закон. којп он још назпва законом жржроде, а то je обавеза да се уговори прндрж авај у. То су две одредбе жз којжх он изводи у 15. главп у »Левнатану« (111. 130 ff.) читав низ »пржроднжх закона« који укупно сачжњавају један пржлично богатж моралнж кодекс. Све те законе обухвата у један основнж захтев; »Што не желиш себж. не чжнж другрме«.Алж он жзржчно каже, да су ти дпктатж ума« само »закључвд«, теореме, које се односе на оно што je свакоме нужно радж самоодржања ж самоодбране« (111, 147). Обавезну снагу добжјају овж захтевж тек жостанком заједнижр. где пх органн, којжма je она повержла власт бжо то монарх жлж парламенат джжу на степен »грађанскжх закона« (civil laws). Јер законж пржроде којж се састоје у правжцж, у жравдж. у захвалностж, као ж у другим моралнжм врлинама завжснжх од овпх, нжсу, као што сам показао на крају петнаесте главе, j жримитивном стању стварнж закони већ особжне које осжособљавају ‘ човека за мир и послушност. Оснивањем заједнжце жостају тек правжм законима а н е ранж је; јер су онда државне зажовестж. па према томе и грађанскж законж. Пошто je сувереиа власт та која људе обавезује да се њима покоравају. Јер да бж се у пржватнжм споровжма међу људима могло одредитж, шта je право, жтта правда шта морална врлжна. ж да бж се тж захтевж учижилн обавезнжм, жотребно je заповестж суверене власти«ј (Левжатан. 26. гл., 111, 253). Дакле јасно и разговетно каже X о б е с, да моралнж захтеви добијају тек онда обавезну снагу када жостану државие заповести. А жошто, како je то. опширно показаио у 42. главж у

*) Хобес, Левпатан стр. 13., у целокугшом енглеском нздању Молервортовом из којога ја цптирам. Ш., 115.