Topola

. »Левиатану« (111, 185 ff.), по његовом уверењу врховнж државнн поглавар одлучује и у всрским дитаљима шта се у његовој државп има да верује и учи, то се ту држава сдави као највжшж ж последњи лгорални ауторжтет. Хобесовоје учење о безусловном аухоржхеху државне власти нападано доднжјб врло жучно. Али je његово ижшљење врло важно по развптак етжке, те заслужује особжху пажњу нарочито данас где je услед светскога рата однос полжтжке жрема моралу постао предмет пнтензжвног размжшљања н жжве расжраве. Главно je обележје учења Ј е р е м ж ј е Б е н т е м а (1745 — 1532) соцжјалнж пржшџш благостања. Бент.ем je за основ моралу п, законодавсхву узео основнж пржнцжп, који je пре њега бжо жоставно -Хелвецжје, о највећој срећж највећега броја. Он . je у тачност тога цжља, којж треба да тежжмо да постпгнемо, тако уверен, да сматра да je свако доказжвање жзлжпшо. Главнп се његов рад састоји у томе, да унесе жеку врсту сжстема у оцену вредностж задовољства ж незадовољства, п да тако омогући обрачун суме задовољства ж незадовољсхва, која су оба последпде разнжх поступака. Учење његово, које означује једжним мержлом вредностж рпштуукорист, називамо обжчно у т ж л ж т а р пз м о м. Одушевљенп обожавалац Бентемов Џон Стјуарт Мжл развжо je даље хај правац, којж жма још и данас угледнжх жржсталида. Творац соджјологжје 0 г ж сх Конх (1798 — 1557) од важносхи je већ због хога за исхоржју ехике, што je првж_увео дојам »а лх р уи зм а«, којпм се обухватају свж мохжвж шхо не воде"жореЕло од самољубља, дакле свж они којж су сужрохнж егожзму. К о н т о в а je ехжка нарочжхо карактержсхжчна хжме што вдсоко ценж п о р од и цу, у чжјем се кржлу најчжсхжје ж најбогахжје развијају алхрупсхичка осећања. У већжм соджјалнжм органжзацжјама дела опех јаче инхелектуални факхор, јер се увжђа похреба за прикључжвање nixo je жрохиву егожсхжчких нагона. Пошхо je К о н х схворно науку о друштву као расебну грану науке, од хада je ехика схајала све вжше под соцжјолошкжм ужлжвом. То показују свж новжјж прпкази моралне фжлософжје, које схога не морамо жоједжначно избројахж. Алж два мпслжоца заслужују да буду на овоме месху поменута. којж људскн живот у заједнжцж и кулхуру која je пропзвод хога жпвоха сматрају факхором, који не само да не ломаже морално развнће жего радж дпрекхно протжву њега. Један je од њжх Француз Бернар д’ Манд еАжј (f670— 1733)' којж je жжвео у Лондону као лекар. Ту je 1708 шхампао брошуру под насловом: »Шумна

208