Topola

209

кошница жлж бптанге које су постале честжте«. (The grumbling hive or knaves made honest). У тој брошурп, која жма око 400 стжхова, описује Мандевжј слжкајућж копшжцу једну државу која у велжко двета. Неспокојство, незадовољство, похота, сујета, превара, све то влада у тој држави али на оДште добдо. Када се појавшпе поки вапијући: доле са поквареношћу. Благи Боже, да смо само честжтж. Боговж услишнше вапај. Нестаде лпцемерства, престаде раскош. Свакж се задовољавао домаћим прожзводжма, лжшавајућж се свих странжх скупоцених предмета. Пловпдба престаде. Живаљ се поче смањиватж и жа послетку: »Побегоше у један шупљп дуб; Ту je у дубпни Бпло доста места Задовољству п врлпнп.« На крају прикључује Мандевиј ово »наравоучење«: »Учнннти државу велику без порока то je утоппја, шимера., Порок je нсто хако потребан за напредак заједшгце као што je за исхрану тела потребна гдад. Сама врлина не може да учини да народи живе у обиљу д сјају. Ко хоће понова да васпостави златнп Bei:, тај се мора исто толшсо одушевити жиром као једжном храном, као иврлжном«. Када je жесма одтала незапажежа пржреджо je лжсац жосле жеколжко годжна друго издање жод жасловом; »Басжа о жчелама. жлж како жржватжж жородж постају јавна доброчжнства« (The fable of the bees, or private лчсез publick benefits), којом je жрилиеом додао ж нжз расжрава о жореклу врлжже, о мжлосрђу н о бжћу дружхтва. У овжм жоследњжма je жарочжто оштро жобијао ожтжмжзам Шафтесбержјев трудећж се жрж том врло оштроумно да дожаже, да се же може развжти богатжјж ж жрефжњенжји жжвот без жодстрека грамзжвости, чулжих жоЈкуда ж утакмице. Несумњжво М а нд е в ж ј у томе жма право, да су егостжчжж нагонж еод човека жајјачи жрдстрек за актжвност/за жредузимљжвост, а да бж њжхово жотжуно угушиваље жмало за жоследжцу стагжацлју дрдвреджог лгжвота, па према томе ж културнога нажретжа. Али 'je једжо жотжуно превждео, а то je, да бж без узајамне жомоћж, без обзжра на права других, без потчжњавања живот у заједнжцж бжо жсто тако жемогућ. Полазећж са једног сасвжм другог становишта иокушао je Жан Жак Русо (1712 —1778) да докаже да култура квари човека. У , свом одговору жа жжтање, које je джжонска академија жоставжла распжсујућж жаграду, да лж je обнова науке и уметжостж дожржнела жио чишћењу морала, одговоржо je Ру с о ватрежжм

Увод у философију