Topola

наводж чулност, као и да сузбжја наклоности које су жонжкле из наших нагона. На тај ћемо начин жостжћж да се.осећамо једним с Богом, у ксше су све стварж. Према својпм блжжњима морамо бжтж жажљжви и благонаклоњеаж, јер онж донекле жзражавају савршенства божанскога бића. (Јодл I, 347). На метафжзжчкжм je претпоставкама заснована и Кантова етика. Етжчка сгруктура жрактжчнога ума, која je жо њему а priori поуздана, жрж блжжем расматрању показује нам се као метафжзжчка претпоставка т. ј. која премашује жскуство. Код Кантових следбенжка та се скржвена метафжзжка јасно жсжољава. Ф ж х т е у, којж сматра да je самосталност ж слобода жажтега Ja нежгго ажсолутно ж уједно нежосредно жоуздано, ж,ео je свет само »оваплоћежж махержјал дужностж«. Да бжх могао да жсжужжм своју моралну одредбу, мора-за то жостојатж свет у коме he се манжфестоватж моја морална воља. Код Xе г е л а, којж je од ране младостж бжо навжкао да мислж жсторжскж, жостаје моралнж захтев дело »о б ј ектжв но г а духа«. Овај се најжре оважлоћује у жраву, које као жрожзвод целокужне воље уређује жжвот, улазећж жрж том у субјектжвну свест. Ту се развжја и »моралжост«, жод којом Хегел жодразумева сжособност, која 'се жостежено развжја, сжособност да разлжкујемо жравжчжо од жежравжчног, добро од зла, дакле оно што назжвамо »с аве жг h у«. Алж то субјектжвжо осећање може да грежш. Своју објектжвву садржжжу добжја тек у моралностж која je конкретно дата, какву je налазжмо у жороджди, у грађанском лружхтву ж у држави. Прећж ћемо жреко жокужгаја Шел жнг ажШла је р м ахе ра, да моралжо жзведу жз романтжчког гледжжгта на свет, жсто тако ж дубоку мжсао Едуарда фон Хартмана, којж je жокужто да представж морал као сжасење Божжје. Пржметжћемо јожг само, да he пржказ сож;жјолож!ке етжке, коју жжже жзносжмо, жматж да обележи метафжзжчку основжду моралу. У току жсторжскога развжтжа фжлософске етжке, коју смо ту скжж;жралж, жојавжлж су се жзвеснж жроблемж ж одговарајућж жравв;и, које ћемо жа крају јожг укратко жзжетж. Радж лакжгег прегледа те ћемо жроблеме уреджтж жрема методским ж стварнжм гледжжхтжма, а не жрема жсторжскжм. Ту je најжре жжтање о ж о р е к л у моралжог ожрњжвања, моралног осећања, етжчке обавезе. Научна je етжка дала два сужротна одговора на то жжтање. Једни тврде да je разлжковање добра и зла једна жотжуно жрвобжтна функджја људскота духа. У нама je, како

211