Topola

213

диљ, да моралнж закон којп je у њему остварује илж, како то Фпх т е формулжше, да испуњава своју одредбу. Тај правац мжшљења можемо назвати као морал савршенства перфекдионнзмом. Менж се чжнд да je згодније назвати га просто етички м идеали зм ом. Велжкж број мислжлаца сматра да су м о ти в и људског поступка једпно лжчни пнтерес, самољубље, укратко све што у обичном животу назжвамо его и з мом. Према тоне се покушавало да се и морални поступцж сведу на егожстжчке побуде. Већина, античкжх етжчара, Хобес. Хелведжје, Холбах, Макс Ш т и р н е р сматралж су чак да се тб по себж разуме. Алж жзвођ(чва моралнжх норми које се оснивају на томе ж психолошко објашњење које стојж, с тим у везж имају увек нечега крајње успљеног. Махом се лри томе обим појма »егожзма« проширује више него што je допуштено, махом чак преко сваке разумљиве «мере. Човек који нормално мисли д приррдно oceha неће моћк Джтсааа разумети, да се ~неко из .себичностд.. жртвује -за своју- оха-џбану илп да из чистог егоизма свој живот посвећује добру човечанства. Ако неко налазж унутрашњег задовољсхва у таквом поступку, није баш зато егоист. Радост, коју човек налази у таквом труду који je вд опште користи, поипе напротив из сасвим других душевних сила. које су нсто тако примарне као и нагои за самоодржање и жеља за ужнвањем. Поменута психолошка истраживања порекла моралним ocehaљдма латила су се да докажу, да код сваког човека постоји дрироднж caocehaj или симпатија са осећањнма других. У новије су време та истраживања добила још и биолошку подлогу. Поред прннципа »борбе за опстанак«, који су поставили Дарвин д Gпен се р. утврдили су чувени истражиоди дејство и једног сасвим другог фактора. У целом животињском царстиу. а лсто таг.о ii код примитивних људи, наилазимо на тежњу за »уз ај амним II ом а гањ е м«. о чему je нарочито Петар Кропоткин у своме познатоме делу дао многобројно и врло поузданих доказа. oги ст Ко н т je све мотиве људскога поступка које не притшсујемо себичности обухватио именом »алтруизам« (alter-/ другж), те тако жмамо данас на сужрот егожстжчком објашњењу морала, које још увек жма својжх лржсталжца, алтружстжчко објаживење, које десумњжво боље одговара датжм чжњенжцама ж општој свести. Међутжм појам алтружзма жзгледа нешто сувише ''кучен. Побуђује нас да мжслжмо само на односе којж постоје неђу поједжнцжма а мање на огапте осеh ањ е солжда рно ст и, које