Topola

223

његовој социјалној групи. Задатак je постављен. али није још никако решен. Нпсу чак ни лутевп означени који би нас могли одвестп решењу. Према томе je социјологија осећања још потпуно у зачетку. Пут ћемо наћи ако усвојимо основно гледиште, које ниже излажемо, да примитпвни човек живи у стању потпуне содијалне спутаности и да je његова душа потпуно испуњена наслеђеним представама и осећањпма љегове лозе, племена, укратко уједшвене групе. од које je сваки појединац само зависан део, такорећи један уд. Сви путници са научном спремом тврде, да прилшадм приношења жртава и врачања, прилжком спремања за пут, заједничког пграња, церемоније освећења, целу групу прожима опште осећање, које потпуно испуњује душу свакога њеног члана. Тек соцнјалним диференцлрањем и поступшш образовањем самосталних појединнх личностп осећаља се дуалнЈ 7 боју. Сада поједжнац доживљује много што-шта што.се само њега тиче а не више целе групе, и тако настају често поводи за лнчну радост, за личиу жалост, за личну стрепњу. Али прж том у његовој души преостаје увек знатан остатак општега осећања, п лчхраво ти узајамни односи који настају између наджнджвидуалних и општег осећања, чине колико тежак толико и важан предмет содијологије осећања. Тако на пр. осећањечасти и осећање права постају само у сталном узајамном утицању између појединца и заједниде, па it сама морална осећања, као што ћемо даље видети. претпостављају те односе. Међутим постоји једна област где he будућа содијологија осећања наћи нарочито богато и плодно поље за обделавање. To je она сфера душевног живота где се осећање јавља потпуно чисто т, ј. не будећи у нама никакав прохтев. To je, као што смо раније видели, велика област естетскога. Социјолошко гледшпте показаће нам, да и највећи геније, и ако стрчи над својим временом, стоји ипак у своме стварању под утицајем друштва у ко ј е м и з а к о ј е радж. Исто тако и естетски укус зависи од других културних појава времена и постаје тако социјалним феноменом. На ту страну уметности указали су у Француској нарочито Ар е а и Гиј о, у области германске културе пре свију Вилх ел м Дил те ј и Ку н о Фран к е, те тако нема сумње да he социјолошко гледиште уродити плодом у тој области, која према општем мишљењу припада потпуно нндивидуалној психологији. 3. С о д и ј о л о г и ј а в о љ е. Без сумње je ова област највећа