Topola

и најважнија. Ту je већ од дужег времена израђен појам опште вољ е. који налазимо још у средњевековним нспитивањима о држави, и којп по том у новије, време игра велику улогу код представнжка - народног суверенитета а нарочнто код Р у с о а. Модерна je психологија народа, како особито Вн лх елмВ ун т наглашује, доказала конкретну реалност. одште воље. Још од ране младости налазпло се под утицајем опште воље, н већнна Друштвених утпцаја као и најважнији од њих односе се на нашу вољу н наше делање. Свака манифестацжја опште воље, коју често осећамо само по отпору што иставља на супрот нашој тежњи да се ње ослободпмо, утиче на нашу вољу п делање. Нема сумље да je Ем и л Дпр кх е м тачно приметио, да принудшв заповедни, нмперативни моменат све што je соцпјално, а то ће pehn исто холпко еолшсо ii да ту нека лоћна воља’ појачана предањем п навиком, 'утиче на свакога појединца. ,Општа се воља групе манпфестује у разним облидима. Законн који важе, обичај којп влада, мода, облици привредног живота. само су разни начини манпфестацпје опште воље. постају тако содпјалним чињеннцама, те према томе и предметом социјологије. Дакле, њен je задатак да све те стварн пспита у зачетку. развпћу и по њиховој содијалној важностж. Општа воља пак ствара себн у току времена још и врло различнте н о с и о д е. Поглавпца у рату, у доцније време свештенство, јавно мпшљеае п штампа као љен орган. апсолутнп или уставни монарх, одговорни министрн, парламентп, сви су они у неку руку носиоци опште воље. Али последњпх столећа готово у свима културним земљама развитак иде ,за тпм, да држава постане све више мандаторол _друштва. Зато je данас један од најважннјих задатака соцнјологнје, да истражује бпће државж, њено порекло ii њен развитак, и да iicmira стално Јвеннх функција као и услове њеног, спољашњег и унутрашњег растења. Према томе je држава као носилац ошпте воље необично важан предмет соцпјологије. Бавећи се њиме наилазимо на најразноврсније п најсложеније проблеме. који не само да имају научну вредност Beii н практичну. Наиме, истбрија нас развпћа учи, да човек теlки све више да се ослободн потпуне содијалне спутаности. која карактерише примитивна стања. Најважнпјп резз г лтат социјалног развића je образовање незавнсннх лlГчностп које самостално мисле и нмају вољу. Сада се појављује пптање, како се може државни ауторитет, који je неопходно потребан за жпвот п заједницу. довестп у склад са правом личности да слободно развија

224