Topola

своје способностп. Даље се јавља питање, како je v. стаљу држава да одржи свој аухордхех, а прп том да улије свима својпм органпма свест о њпховој одговорносхп. Напослехку су врло важни проблемп соцжјологије: међусобни однос држава, аа према томе п необично важне чшвенице раха, прпвредне борбе око конкуренције, намножавање живља и његово исељавање. Вероватно да je држава у шчетку била оамо ;фжа иа. сило. у којој су похчиљени моралп да раде за владајућу класу. Временом се онд развнла у државу права. а у нзгледу je да he се,развнхи у државу благостања п у културну државу. А то he pehn другпм речима да сшшха воља осваја вве нове и важне обласхи, у којпма ће се манифестовати. У свехскоме je рату дужавна власх врло много ојачала, али je. у душе дубоко продрла и свест о •завпсности поједпнца од судбине државе. Обрт који je настушш услед рата схворио je читав ред похпуно нових соцпјблошких irpo-' блема.које може тек будућност да реши. Дужност државе да će стара о свима својпм грађандма посхала je много већа, док'аеЈ.на другој схрани много јаче испољава похреба за грађанског слободом. Свакако да и овде нове појаве заједничкога живота показују, ка,ко je неодложно похребно да се социјолошглш пспихивањем унесе овде више свехлосхн. Социјолохија воље садржи хако једно богасхво задахака, да бн добро било када би се овде врпгало и даље рашчлањавање и груписање. Алп еод данашњег схања хе гране науке хо још није чогуће. У ствари се истраживаље није развпјало у правцу који смо овде изнели, већ je ишло другим путевима, да je чесхо уродило чпхавом збркбм праваца. Данас можемо само холико рећи, да нам изгледа да je деоба, коју смо предложили, у спољашње ж унухрашње задахке, у ехању да унесе реда и прегледносхи, и да тако будуће исхраживање упухи правим путевима. Сад ћемо дахи кратак преглед досадашњег развихка 'социјолошје, као и крахак предмет њених праваца, ограничавајућп се на онр шхо je важно. и плодоносно. § 43. Развитак и правци социјологије. Појам тг име »Социјологија« створио je тек око половине девехнаестог века француски мислилац Огист Конт *); али je сам

*) Конт je најпре обрадно овај цредмет у 4. св. евога дела »Cotirs de Pliilosophie positiv*, где га назива прво »Physique sociale«. Ta je свеска штампаиа 1839. Ha стр. 185 y другом пздању, које je прпредио Лптре, уведена. јс пова реч »соцпјологија«, коју je Конт у једној лрпмедби обрааложпо.

225

Увод у философију