Topola

226

предмет ове науке т. ј. заједнжчкж људскж жжвот жконзеквенде које потичу из тога, бжла још од доба Грка.врло омиљена тема научног п фплософског размпшљања. Од свих разнжх облжка заједничког жжвота нарочито je пажњу мислиоца пржвлачжла на себе д р ж а в а. За ово je често. п ако не увек, давало повода јако нез.адовољс т в о са содпјалннм стањем које je владало. Ж е љ а да се образују бољп полжтжчкж и пржвреднж односж бжла je и овде матп ждеје. То важж већ за најстарије дело које жсжжтује суштжну ж цжљеве државе п износи ндеал једне заједнжде, која бж одговарала моралним захтевжма и у исто време зајемчнла свима- члановжма »добар јкивот«. Мислпм, разуме се, на Платонову »Полптеју«. У томе делу Сократов ученпк немплосрдно критпкује неједнакост посе да, која влада у већини држава. Због тога се, говорно je, у свакој државж стварају управо две државе. држава сиротпње и држава богаташа, ж ту je жзвор сталном раздору. П л а т о н држж, дахеУтрутовскж« жжвот богаташа не слаже са моралнжм захтевпма. Мпсао воджља код, његовпх покушаја, да да слику државе која бж послужжла за узор, јесте оствареље правде. Он сматра, да се биће правде састојж у хармонжској сарадњж разнжх душевних д е л о в а. Тж су деловж по П л а т о н у ум, енергжја п жжжж прохтев. Код поједпнжх људж постојп правда онда, када ум влада осталжм душевнпм деловжма, одређује жм цпљеве ж уједно одржава у гранлцама. Још јаснжје него код поједжнда, тако закључује Сократ у другој књжзж Платонове Државе, може се познатж бпће правде у самој д р ж а в ж, и у том je смжслу жзрађена слжка дра-гаве која жма да послужж као узор. Душа je подељена у трж дела; свакоме од њим одговара нарочнтж сталеж. Класа чувара, која водп рачундида се ум у државж ценп, п која према томе све уређује. Сталел-Ј ратника, којп представља енергију, »срчаност« (-Огдшесбес), нма да брашг целжну, док се многобројни сталеж занатлжја бржне о материјалшш потребама. Међутпм he се чуварп старатж, да свакп само »чжни своје«, т. ј. да сваки бжра себж оно занимање, за које има-лајвише дара ж у којем ће ’ce сталном вежбом све више усавршавати. Нарочито се мора воджтж бржта о пзбору »члжара«, као п о њиховом жнтелектуалнолх и моралном образовању. Онн морају битп ослобрђедж д;внх уматержјалнжх брига: морају бнтж лжшенп сваке могућиости да теку новац. морају проћн кроз једну строгу, вшпегодишњу научну школу, па се предатж душом п телом свом владалачком позжву. Ове he установе омогућптп хармонжску сарадњу свжју делова ж тако he се остварптж правда. Сваки ће грађанин те идеалне државе увек чжнжтж само оно што се слаже