Topola

227

с његовом прпродом, те he стога моћи, услед строгог уређеногзаједнжчког делања ужжватж ж срећу која му пржпада жлж, како то Пл а т о н каже, »добар жжвот«. II поред свог утопжског карактера садржн величанствени П л а т о н о в план невероватно обпље значајннх мислп. Бнергичнп захтев, да се пнтедектуално ж морално школују они који су позванп да управљају, лодела рада ж њене одлпке, везивање за пспхолошка расуђнвања, впсоки етнчкж цнљ, све су то важна сазнања ж важнн захтевп. Зато су н представницп модерних соднјал-реформатор-' скпх дежња послужжлн многжм мжслжма ж жзразима Пла тоновпм. У »Закошша«, у којима je Платон мање утопист и где води много внше рачуна о стварним односима, налазе се исто тако згодне првмедбе о суштини и конзеквендама заједничког људског yKILBOTcI. У »Полптидп« испжтује Аристотел државу и питања која етоје с тим у вези, и то не из практичног већ из чнсто научног пнтересовања, Његово испитивање почпва на опсежним претходнжм студијама. Сакупио je 158 устава грчкжх градова, од којих je устав града Атнне пронађен 1891. у једној египатској гробници. Ар нс тот е л ннје нашао као Плато нда се људскл заједнички живот оснива на некој врсти споразума, већ je првп исказао велику мисао, да je човек по природи својој социјално биће (cpuoei лоХшхоу (Polit. L, 2), и да je то у много већем степену него свака друга животња која живи у стаду. Зато.је Арис-тоте л у држава природни проду ка т, оргапски производ, а не установа која почива на свесном споразуму. Ари ст от е л јс дакле творац свих теорија о органскдј државп, које у социјологпјн пграју тако велику улогу. Он je у својој »Полнтици« указао п на важност привреднжх пржлжка, жспжтао je псжхолошка дејства државнжх мера, обухватжо у подручје државне вештжне п васпж тањ е. жспитао услове полжтжчке статжке п джиамике. ж у ошлте створжо једно дело које ж данас још спада у ред најзнамепжтжјих содијолошких жспжтжвања што постоје*). Јелжнско до б а (почев од 300. пре Хр.) посматра људскн жжвот у заједиидж другжм очима. Освајачки поход Александра Велнког беше проширио географскп ж социјолошкж вжджк. Разлика нзмеђу Грка и варвара почела je да се губи. Наджонално осећање грчкжх градскжх држава ослабило je, тако да космополжтжзам. појам »грађанжжа света«, који су створжлж цднжцж, све вжше

*) Оеобпто .je јасно п опширно прпкаеао Лрпстотелову државиу науку Геодор Комперц у своме делу: »Грчкп мислиоци«, 111, 245ff.