Topola

духове. Стоицж. који су у прво време само продужжлн да развијају мисди джника, сматрају, да су сви људи ло_ прпррди једнакн, хе да сваки има право да се духовнпм радом усавршава и пржблжжи идеаду мудраца. Ум (логос) којж у свету влада опште je добро. н круг дужности обухвата све људе. који су збратимљени као деца Зевсова. Идеја човечанства. коју су овде жзразилп стоицп. без сумње je додније у хришћанству бида од великог утнцаја и дала знатне импулсс соцпјолошком мпшљењу. »Али се са косм ои о л итиз м;о м подигао п пндп вид у а д и з а м. а са њим je грчка философија пзрекла и своју Пo‘ следау реч о соцпјалнпм односима. Епнкуреизам, са својим емфатпчким натдашивањем нндпвндуалне самооддуке п дндивидуаж нога блаженства. тврдиб je, да je оно друштво најбоље jtcoje инднвидуалну вољу најмање ограничава. Аео се то претпостављалоГ онда се морало неминовно закључити. да содпјалнп п законскп уређенп односи почнвају потпуно на шдивидуалној себичностн п на жељи да човек заштитп себе од неправде. Према томе се порекло друштву пмало да потражп ууго во р у нлн укон ве нд пј п *)Р и м je створно један моћан државнп облжк, и својпм je језиком, својим правом. својим адлшнжстрат-ивннм- даром кроз мноте векове утицао. на социјални а-огвот Запада стварајући п као узор. Пра во, та најважнпја соцпјална творевпна Римљана. почпва у суштшга на нмдиnиду алп с. ти чк о ј о.сновиц ir. Њиме се уређује однос међу п о ј е д ин д им а. те je према толсе поглавито прпватно право. Као такво je због своје јасноће ir одређености. као п због строге л о т н к е која влада у њему, остао уз о р и шко л а за формирања правних односа у /кипоту. Наиротпв нам римска књижевност даје врло мало новпх мжсли о бнћу државе п друштва. У Цицероновим теорнскпм расправама већином je бжтно одбрана владајуће класе п борба протпв преврата**). Код сатпршса налазимр јадиковања због моралне тходивљалости, због рђавога стања престонице, алп иначе нжгде дубљих жспитивања друштвене структуре. пли бића н задатака државе. Римљани су се разумевали у освајању, у органжзовању. у тправљању, али љжхов посао није био да теоришу.

*) Ове су речп узоте пз једног предавања Ф. X. Гпдпнгеа, којп je одржан у фебруару 1908. у Њујорку п ускоро за тим објављен под пменом »Социјологпја.. (На немачком као додатак »Прпнцшпгма соцпјологпје« од пстог аттора, Ла пцпг 1911, ctp. 385ffj. У овом малом спиеу прпказан je језгровпто јаснн п богати развитак соцпјолошког мшшпења. **) Впдп: Pöhlniann, Geschichte des antiken Komninnismus und Sozialismus. 11. 486 ff.

228