Topola

229

Гледиште ередњега в e ка н a свет. чији je систем п историју тако одлично приказао Хајнрдх фон Ајкен, од великог je значаја по развнтак социјолошког мшпљења. Црквени отац Августнн у своме делу »0 Божијој држави« (De civitate Dei), које je за црквено гледпште о суштпни друштва од"фл-ндаменталне важшстп. сматра земаљску државу, која се оснива на насиљу и подјар.мљдваљу. делом греха u с-ахане. На супрот овој поставља он Божпју државу или Христову цркву, у којој he сви људи живетп у миру и слозн збратимљени као деца Божија, н у којој неће проводити чулнп жпвот већ духовнн. Рнмска црква са папом на челу ставила је себи у задатак да оствари државу Божију; у току средњега века она се развија у једну необично моћну, чврсту али ипак лако покретљиву организацнју, какве друге нема у историји човечанства. Како je А ј кен у напред поменутом делу*).показао, моћ се римске цркве заснива на синтезп негирања света и влад аљ а свет ом. Аскетска основна идеја. по којој je земаљски живот само припрема за вечни живот на другоме свету. ваводи сама по себи дркву на то, да све области земаљскога живота узме у своје руке како би их прилагодила својим впшим циљевима. Тако она постаје све више владарком света и живота, и сачињава стварно кроз дуги низ векова духовни центар западнога дела човечанства. Нема сумње да je црква много допринела васпитању германсЕих и романских народа у Европи за владавину духа над телом и да ојача снагу воље, нарочито у одрнцању. У средњем се веку често теорпски о бићу државе. ДодЈ г ше, црква je сматрала да je земаљска држава дело греха, али се није могла .одрећи световне властп ради спровођења својих днљева. Захо се сматра да je држава лек протпву греха, те да се оснива на друштвеном уговору, склопљеном у одбрану од злочнначког насиља. (Ајкен 363). У средњем je веку ово гледиште било врло распрострањено, и усвојено je како од државне странке тако и од црквене. (Ајкен 365). Међутим у току средњега века дрква све више лостаје световна. Уз то je и народна свест лочела да јача услед крсташких ратова. Тако видимо како у 14. веку државна власт све јаче брани своју самосталност од цркве и еве више учвршћује. »Државним властпма у овим тежњама дошла je у помоћ и наука. У четрнаеотом je веку поникла такозвана теор иј а о орга пс к oj" држа ви, која државни поредак упоређује са живим организмом. Овим поређењем хтела je теорпја да

*) Heinrich v. Eiken, »Geschichte nnd System der mittelalterlichen Weltanschauung«, 1887, Neudruck 1913. /