Topola

докаже самосталност државе према цркви, јединство државне адмшшстрације и полнтичка права народна.« (Ајкен 773.) Душа тог државног организма није више дрква већ једллствена воља целипе, како Je то формулнсао Мар си ли ј е из Падове у своме спису: »Бранилац мира« (Ајкен 774). Та млсао водл већ сама по себи лојму о народном суверенптету, којн 'нгра тако важну улогу у новпјлм теорпјама о држави. Средњи je век дакле већ позпавао оба гледншта, која су тако дуго побијала једно друго. теорлју уговора п органско схватање државе. и тако прокрчло пут новоме времену*). Доба репесансе (отлриллке 1450 —1550) не доноси само »препорођај« класлчпе старине, већ пре свега силпо ојачава илдивжду алну, или тачнлје ллчнусвест и рађа велику потребу за формлрање личнога жлвота. Ово je спојено, на начпн којл смо лапред лавели, за једло млого лнтензнвлије залилање објектлвлим светом чиљелица пза једло веће цењеље стварностп овога света. Ове тепденцпје пспољавају на разне начине два лајважлпја култудзла покрета релесансе ху манизам л ре форм аци ја. Хумандзам ie реакдија улсисш лротив аскетског калуђереког лдеала средњега века. Земаљски живот, којл'бл требао да буде само прппрема за прави жлвот на другоме свету, доблја самосталш: вредлост. Вредно je упозпатл овај свет и свој жлвод формлратл естетскд. Т\ т налазн људски ум н људска творачка моћ богато поље за' рад пун задовољства. У Пталијл, где јолт увек жлвп успомена на велико рлмско доба; то дупхевно расположење ожлвљује понова класичле студлје, које опет са своје стране утпчу ла повп дух ллодно и жпвотворно. Важан je фактор знање јелинске песничке уметлости, псторлје п фллософлје, које су злање прелели Грцн из Царлграда. Отварају се повп впдлцл у прлроду и поглед се удубљује у дучпу људску. У столећлма која настају- за овлм развијају се лз овог покрета нова наука, пова уметност л нова фпло-

*) По времону прппада 'средњем веку п арабискп содпјолог Пбн-Халдун. који je жпвоо у 14. веку. Његов увод у псторпску науку иреведен je на франдускп 1857. годшге под пасловом: »Prolegomenes liistoriques d'lbn-Chaldun«. Лудвпк Гумпловпц je у својпм »соцпјолошкпм есејпма« скренуо пажљу на важност тог мпслпоца п навео мдоге прпмере пз љеговога дела. Ибн-Халдун јо јасно запазпо завпспост соцпјолошке структуре људскога друштва од околпие, а парочпто од клпме, порекло државе свео на освајање п борбу, пспптал услове државног цветад.а п пропадања, заступајућп прп том потпуно модерна гледпшта. Добро бп бпло када бп се на немачкп у целпнп прсвело љегово дело са арабпског орпгппала, које се налазп у Парпзу.

230