Topola

231

софија. Ту je дакле рођен човек новога времена који истражује и ствара. Реф ор м а,ц жја je уперена против светске владавине и тиранжје ржмске дркве. Још се у средњем веку јавља потреба за пндпвпдуалну, личну побожжост у дубокој мистици Бертолда фонРегенсбурга ж МајстерЕкхарта. Томе се придружује у почетку шеснаестог века отпор улерен протнв Рима, и тако се уједпљују верске ж надионалне етрује у велики протестантски покрет. Паспвно прпмање срестава милости од стране 'моћне цркве не може впше да задовољи личиу добожност- која се крепко пробудила. Л у т е р хоће да оживи Христа у себи и тражн зато оправдање живом, личном вером. Протестантизам се истина доднпје п сам развио у ауторитативну цркву, алн je ипак остављено велнко поље за слободно развијање лжчног уверења. У исто време са покретпма хуманизма и реформацпје почпње. у културпим земЈвама у Европи необично да јача нацпонална св е ст. Под утицајед ових струја претрпела су гледишта о бићу државе важне измене. Ма кн ав е л и, славнж и озлоглашенД писац р:њиге »Владалад« (П Principe, први пут штампан 1532), желп да поставн основ једној јединственој пталијанској држави, која би бдла потпуно независна од цркве. Зато саветује своме »Владаоцу« да пре свега памећу и силом учврсти и прошжри аулоритет и власт државе, не допуштајући да га у томе спутавају моралне сдрупуле. М а к и а в е л и je добро држава почива на сили, и да се . ради свога одржања мора послужитн најјачжм, каткада и свирепим срествима. Ko je носжлац те државне сжле? 0 том се житању расправљало врло много у шестнаестом ж седамнаестом веку. Француз Жан Боден (умро 1596) бавио се тжм пжтањем у својжм књжгама »0 државж«, које су се појавжле 1577., и ту јасно пзраджо жојаи: суверенства. У државж могу жостојати разне властж_али само једно суверенство. Разне државне форме жостају услед тога што суверенство имају жлж владалад жли аржстократж жли народ. Међутжм А лту з и ј е (умро 1638) тврдж, да суверенство припада увек цел омеж ар о ду. Однос .владаоца жрема поданжджма жочжва на уговор у ко ј ж с е мож е ожо вр гну тж. Нарочжта власт, ефо ре, мора да бдж над тжм, да владар испуљује своје дужности. Алту зж ј а можемо сматратж творцем теор иј е друштвенога уговора, која je доцнжје вршжла великж утицај*). Plcto

*) Гпрке.је у свом врло поучном п знаменптом делу о Јохаиу Алтузпју (З.пзд. 1902) утврдпо чптав низ таквпх утицаја, па еумља :са велпком, всроватноћом да се Русо корпстпо Алтузпјевом »Полптпком«.