Topola

je тако и његово одлучно залагање за »народно суверенство« учипило, те je тај иојам постао трајном »својином Државне наукеТ Xуто Гр оцп је je својим делом »0 праву рата и лшра«. (De jure belli et pacis). које ce појавило 162б, положно основ природно-правном схватању државе. Он сматра, као п Арпстотел ; човека соцпјалним бићем, na je уверен да осећање и потреба гоне људе да се удружују. Оно што Гр оци ј е назжва »пр ирод нн м пр авом« то су укупно услови који леже у самој људској природи и који j?e морају испунпти да би људп могли уредно да живе у ‘заједншцг. Одредбе тога права непроменљиве су. да их не може чак нн Бог оборитн. Једна од најважнијпх обавеза које потичу од природног права јесте ха,. да се уговорж једном склопљенп морају одржаЈИ. То налаже свима људпма заједнички ум. којн je према томе и природни. По Г р оц пј у почива п сама држава на прећутном уговору; зато природно право захтева да се држава одржи и да се не чппи нншта што би je разоравало. Стога Грод иЈ е сматра да je државна власт апсолутна и да природно право забрањује да се њој противпмо. Државна власт не прппада нипошто увек. народу, како je то мислпо Алттзиј е, већ ономе на icora je она пренета изрпчннм плн прећутним контрактом. Да бп доказао своје теорије Гр оцп ј е наводн често невероватно много места нз антнчких аутора, пз Старог н Новог Завета. из Црквенпх отаца и научних деда. Извесно je да je он показао порекло историскога мпшљења, алп je основ његове теорије у главноме ипак- нндивидуа лп ст ичк и. Људн, по прпродп равноправии и истнх-спосббности здружују се и склапају заједницу, квја почнва на једном изричпом или прећЈтном уговору. Владајућпм мишљењнма својега времена. понекад можда и владаодима чинн Гр оuи ј е разне кондесије, алн je укупно узев ириродно право и уговор ппак творевина индивидуалнзма. To je јасно показао Тома Хобес, којп je теорнју уговора извео безобзнрном конзеквентношћу. Хобес je радикалнп пндивндуалпст. Он je уверен да je човек првобитно н е д р”уДДе в н о биће. А то се видн, као што он тврдп. ако посматрамо људе у међусобном одношају. Сваки ту тражн своју лнчну корпст ма п на штету других, своју личну забаву, прн чему махом нсмева свога ближњега, плп гледа да се ма како истакне а да би то постигао радо понижава друге. Gbii су људп по прпроди својој једнакп, али je већина од њпх склона да се узајамно гложн и вређа. (Hobbes, English луогкз, 11. р. 3ff). По природп својој сваки човек има право на све, н пошто сваки то' право пстиче према дру-

232