Topola

233

гоме. то мора немпновно нримитпвно стање људскога рода да води оо р б ж 'свих протиБ св и ју, вечжтој кавзи и вечжтоме рату. Али како бп такво стање морало одвести пропастж, то je лагон за самоодржаљем пржморало људе на то, да се одрекну појединих права. да се здруже у заједницу и да пренесу власт на једно лпце пли на цео савет. Тако се држава ослшва на друштвеном у г ов о р у. који јој налаже самоодржање. Владар или савет имају потжуно неогранжчену власт пошто je она по уговору на њжх апсолутно иренета. Нажме. по X о б е с у je уговор закључен само између поједжнжх чланова заједнпце, алн нипошто жзмеђу њих и владаоца. На њега je власт драговољно пренета. зато он ж нжје ни на какав начин везан уговором. (Leviathan с. 18 English лхогкз 111. 161). Дакле, Хо.бесова државна наука мотивише апсолутизам. какав се развио у 17. и IS. веку у целој Европн. Пдеју народнога суверенства, коју су X о б е с и неки доднијп теоретпчарн запостављалн, понова јако нстиче Рус о. По гледиштнма која он заступа у својој књизи »0 друштвеном уговорус ! Du contrat social), управљају се доцнпје вође француске револуције. Ру с о мисли сасвим противно Гр од и ју, да се народ може предати потпушо на милост н немилост краљу дотле док не постане народом. А народом постаје тек пошто сваки појединац својалична права изричним или прећутним уговором преда делој заједн и д н. А на то су приморанж л>уди. који су у почетку живели растурешд потребом самоодржања. Чим je уједињење извршено појединац вшпе нема инкаква права п сва власт прелази на о п ш т у вољу (Volonte generale). Она остаје једшш носилац суверенс т ва, којега се не може одрећи ни под какввм околностима. Револуционарна новнна Ж а*и Ж а к а Р у с о била je у томе, што je ои сматрао да je друштвени уговор једини правни основ државе и што није придавао никакву важкост другоме уговору подјармљивања или владања који су већина раннјих теоретичара поред овога бжли још усвојжлж. (Гирке, Алтузије с. 115). Све пржродноиравне државне терржје 17. ж 18. века, које се заснжвају на наудж о друштвеном уговору *), нмају чжсто жнд жв ждуалистички карактер. Оне жзводе људску заједницу из сдободне воље жндивждуа к.о]~е живе у предржавном стању. ж оснивају зато сва државна права на жзричнжм жлж прећутнжм уговорнма. Али

*) Да иостојп тесна веза између природног ирава п друштвеиог уговора доказао је пре кратког вромеиа Адол<Ј Медцел у једпом врло поучном чланку са богатом садржином под наеловом »Прпродпо право и соцпјологпја«. Прештампано из; Festschrift für den 31. deutschen Juristentag, Wien 1912.