Topola

234

ce y друштвеном уговору или у уговору подјармљивања не лишава инджвждуа нипошто свих својжх првобихнжх права. Чак ж X обе с, тај најраджкалнжјж жредставнжк државног апсолутжзма, лризнаје у 21. главж свога »Левжјахана«, да ж у државж преостају лжчносхи извесна права која јој владалад не може одузетж. Џ о н Локе, који сматра да je држава установа радж заштжте држродног права, пстпче још много внше права поједжнца. Основна -се лжчна права не могу ни охуђжхж нж дреносжхж. Зато je ту држава да заштитн та основна права, нарочлто личну сл о б од у п св о ј пн у. (Впдп Ги р ке, Алтузије 114). Кристијан фон Волф у своме делу о природном праву (осам књнга, објављене 1741 —1749) разливује строго »урођена' људска права од »схеченнх«. Урођена je права човек такорећп спасао из слободе п једнакости пршштпвнога стааа-Ј п нема тог државног закона којж би му нх могао одузетж. И Русо, чија volonte generale« има апсолутну власт, говори у својој књизи о гранпцама сзтверене властн. Тако се развија идеја о »људскпм правпма која се не могу отуђиватп«. У северној Америцп после прогласа не-' завнсности 4776 уносе се та права у устав поједшшх држава. По угледу на ова формулнсана су п човечанска права у уставу француске републике 3. септембра 1791., када су добила и законску сплу *). Природноправно п уједно жндивддуалистлчко схватање државе одржава се још дуго у деветнаестом веку, а строго узевшж на њему се joni ж данас оснжва жолжтжчкж лпбералжзам. Међутжм научно га je надвладало дубље жсторжско ж етнографско жстраживаље деветваестога века, а вжше се нжје могло одупретж нж соцжјалреформаторскжм тен?њама. Пржроднодравно учење о државном уговору je несумњиво коначно пало. Гжрке (Алтузжје 122) каже врло тачно; »Оно je пало, али ж данас joni ужжвамо трајне тековпне, пошто je усред пежсказанжх заблуда ж опасностж, које су насхале његовсш сопственом кржвжцом, нзвојевало ждеју слободе ж права.« Новжја схватања о бжћу државе н дружггва развжла су се под утицајем врло разноврснжх духовнжх ж кулхурнжх схруја, које су понжкле у осамнаестом ж деветнаесхсш веку ж које владају нашжм схолећем. Самжм жокЈчпајем да најважније међу њжма жсхакнемо, добпвамо уједпо пржближан преглед онжх пр ава ц а којж данас постоје у соджјологжјж. 1. II ндукх ив н и и прпроднонаучнл начин по-

;? ) Токст прештампаи код: Altmann. »Ausgewählte Urkunden zur äußerdeutschen Yerfassungsgesclnchte«. 2. Aufl. Berlin 1913.