Topola

сматрања. Док се природноправне државне теорије налазе н поткрепљују сдекудативним путем јавља се потреба да се чдљениде људскога ждвота у заједддци објектдвно олишу и да се по могућству нађу закоддте всжд Први je тај метод дрименио М о fixe скдје (1689 —1755). У своме чувеном делу»o духу закода« .(De Г esprit des loix) дслитује он разне државне форме, ir дрд том се труди да покаже. да су закони у свакој земљи врло много за•виснн од љене клдме, од састава њенога земљншта, као и од обдчаја и вере. Међутнм још саветује на најбољи облдк владавине, заступајући при том одлучно гледшпте, да треба разне власти у државн одвојптн. Као узор му служи енглески устав. То што je Монтеск и ј е покушао са недовољнпм материјалом захтева врло енергично отприлике један век доцнпје творац нмена п садржине социјологије, француски философ Огист Конт. Пошто je философија савладала теолошку п метафнзичку фазу развпћа„ доспела je, no Ко н ту, на' становиште позитивизма, где њен задатак сачпњавају посматраље п утврђнвање сгрого емппричких закона. Конт je поставио нарочпту скалу, чији почетак сачињавају опште и просте науже, којпма се прнкључују спедијалније и сложеније. Ред дисдиллина о којима се расправља у »Cours de Philosophie positive« je следећп: математика, астрономија, физика, хемија, биологија и социјологија. Свака доцнија дисциплина претпоставља све раније, тако да соцпјална физика или социјологија чини круну целе зграде. Од шест свезака свога великога дела посветио je Конт последња трп (IY — YI) соджјологији, коју он нарочитом љубављу дбрађује. Шта он тражи, то je прнродна повест људскога друштва, истраживање закона његовога развитка. Додуше оно што нам он пружа не одговара потпуно томе захтеву. Ко н т je као ученпк Сен Симонов испуњен социјалреформаторским тенденцијама, и тај духовнп правац даје његовој социјологији пресудин карактер. Предмет његовог посматрања није толико људско друштво које стварно постоји, већ напротив будуће друштво, које, ослобоl)ено теолошких и метафизнчких догми, треба да буде уређеио потпуно онако како то изискује наука. Он се иарочито труди да докаже, да поредак и напредак нису иикакве супротиостн, већ да могу врло добро постојати заједно у друштву које бп се оснивало на тачним основним начелима. Његово.~дело садржж историска n биолошка посматрања врло богата садржином; својим захтевом пак, да се соцнјални феномени строго научно обраде, утицало je врло благодетво.

235