Topola

Белгијанац Кветле н Енглез Бекл покушали су да помоћу чтатистичких пспитивања одреде законе социјалног живота. Кветлеов а мнсао да примени принципе рачуна вероватноће на соцнјални живот, његов појам цросечног човека < komme moyen) и његове »криве линпје „погрешака« заслужују велику пажњу. Тако се уводи у социјологију квантитавни начин посматрања, нека врста метода мерења који може бити врло коржстан; Ти су махемахнчки меходи одлично прпказани код Ги дннгса (»Соцнјолошкл принцнпи« с. 401). Емил Диркхе мн његова пшола применилж су врло спвесно и успешно чисто објектпвни и строго индукхпвни иетод посматраља. Додуше Диркхе-м десматра поглавихо психичку схрану-соцнјалнпх феномена. али због његовог схрого објекхивног н индужхивног становишха припада ипак правцу о коме je овде реч.' У својим »Regler de la metkode sociologique« он хачно каже шха се има подразумеватп под социјалном чпњеницом. и хрудн се врло ревносно да те чиљенпце скупн по- свима обласхпма и да пх прерадп. Као најважније обележје свцпјалне чињенице охкрио je Днрк хе м прннуднп. имперахивни п према хсше надиндивидуални каракхер верскпх нредсхава. правнпх параграфа и обнлтја. Таво je прунхно својпм многобројнпм ученицима богаху грађу и корисна гледишха за врло важне н солидне радове. Ди рк хе м у друштву својнх ученика издаје н соцпјолошкп годпшњак (»Annee sociologique«). којн садржп I'охово похпунн крихнчкп иреглед објављене лнхературе. Тај je годишњак, од кога je до сада шхампано 12 свезака, неопходно потребно помоћно сресхво за проучавање социјологнје. Наук ар а зви hа. коју су развпли Лама рк, Спенс е р ii Дарвин, дала je прнроднонаучном посмахрању нов правац и јак импулс. Додл 7 ше je и сам начин посматрања прпроднонаучан. али мисао развића и поређење друшхва са органпзмом дају хоме правцу хакав особихи каракхер да образује нарочпху групу. 2. Биол ошк а социјо ло гп ј а и содијологија нсторије развпћа. Ту предводп Херберх Спенсер. Још у »Содијалној схахици« која je првп пут објављена 1850. схватно je он развпхак друшхва као непрекпддо »прнлагођавање околшш« н скренуо хада пажњу на хако важан прелаз од м илн харпсхичког хипа друштва на индустриски. 1860. створно je Сп енс е р план за великн сисхем философпје на темељу пдеје развића. У пркос оронулом здрављу н велнкнм економским хешкоћама нзвео je он са велнком енергнјом свој план, радећп на њему скоро пуних четрдесет година. Плод тога рада je његово велико дело

236