Topola

у једанаест дебелих књига, од којдх су три посвећене социјологијп. Али ту морамо убрајати и обе свеске етике, пошто садрже врло важна содијолошка испптивања. Даље ту спада и изврсна књнга Увод у студију содпјологије«, као и занимљиви сцис о »Држави н инднвидун« (»The man versus the state«). C п e н c e p je осим тога приредио и једну велпку збирку социјрлошких чињенида, која je пстина остала непотпуна, али која ir као таква има велику вредност п заслужује да буде настављена. Херберта Спенсера можемо сматрати управо творцем научне соцпјологије, Спенсер сматра л.удско друштШГ тдг некгго надорганско (Социјологија §§ 214 —223). Оргапска су обележја растења, све бложеније унутрашње ~адруктуре, а нарочито непрекидно диференцдрање појединих делова. Надорганско je друштво зато јер се састоји пз потпуно самосталних индивидуа. Изгледа да je прво природњак Ернст фон Бер формулнсао закон диференцирања т. ј. сталног преобраћања хомогеног у нехомогено. Међутим je Спенс е р открно љегову .универзалну важност за развитак организама и људскога друштва, и тако скренуо пажњу на једну од најважнијнх содијолоппшх чињспнда. Подела рада, разлпка интереса и карактера коју она условљава, развитак самосталнпх. ауторитативннх лпчности који из тога произилазп, све су то најпоузданије и необично важне чињениде социјалног развића. Услед непрекидног диференцирања фуикција, ностају појединп делови друштва све зависнији један од другога и од-целе заједнице. услед чега се'опет унутрашња структура иојединих органпзама као и друштва све више сажима и учвршћује. Али Сп енс ер не претерује у аналогији. Напротив (Соцпјо логија §§ 220—222) јасно истиче врло важне разлике између појединих органских индивидуа и организованог друштва. Најважиија je разлика та, што поједини делови организма нису никаква ередишта свестп нпти имају саносталну вредност, док у друштву Дбједини људн реално постоје. Циљ целога удруживања и јесте добро тих појединаца. А како je Xе р берт Спенсе р у својим политичким уверењима присталица крајњег либерализма, то je он противник сваке државне интервенције. ма какве врсте она била. нарочито у привредним питањима; услед чега настаје често противуречност између научпих конзеквенца и политичких симпатија. Органско схватање државе н друштва, које je инаугурисао сам Ари ст от е л и које je у средњем веку често спровођено до смешннх појединости. заступа осим Спек се р а велики број 'мислвлаца. 111 еф л е п -1 илије нфе л д претерали еу у апалогијп.

237