Topola

238

док други, као на пр. Рене Во р м с органско схватање лримењују много трезвеније. Несумњиво je једно. да je биолошки метод врло користан као хеуристички прннцип, али-да није довољан да објасни појаве содпјалнога жнвота. Наука о борби за опстанак нашла je потврду као хеуристички прпндип на пр. у конкретној и реалној науди о пореклу државе : како су je пре краткбг времена дефинисали Гумпловиц и oпенха јме р. По тој теорији држава je »друштвена установа, коју je једна победничка група људи наметнула другој побеђеној rpvim. у једпном смеру да уреди владавину прве групе над.другом ii да je обезбеди од унутрашњих буна и спољашњнх напада. Сама владавина има за крајњп цнљ економску експлоатацпју побеђенпх од стране победилаца.« (0 ррenh еim е г '»Der Staat«', S. 81) Морамо прнзнати, да je заиста већпна постојећих држава постала на тај иачин, н да се по томе схватању може много лакше објаснитп економско ii социјално диференгррање у држави. На свакл начии да на крајње пптање содпјолошје није ттше још одговорено, пошто je како код победншше тако и код побеђене групе постојала још пре њпховога сукоба нека врста соцпјалне органпзацпје, у којој je зацело бпло донекле п социјалног дпференцнрања. Фпзичкж ii биолошки метод много je допринео да се утврди прпроднонаучна основа содијалнога развпћа. Само што се при том де цени довољно један од најважнпјпх фактора заједничкога жнвота. Спону, која спаја људе једне групе, сачпњавају пре свега верске предртаве,- осећања н заједничле тенденције, дакле душ е в н е појаве. Стога je појамно што чптав један ред мислилаца СлЧатра тај пспхолошки моменат за најважнпји. 3. Психолошка социјологжја. Најугледнпји представник овога правца je Франдуз Габр ие л Тар д. У своме фундаменталном делу о законпма подражавања скреће он пажњу па чињенпде прнављања, које сматра најважнијим факторима социјалног развића. Та рд спроводж често ту мнсао н сувнше једнострано; «а ппак садрже његови радовп тако много дубокнх психолошких погледа, да чак и онај, који не може да верује у велпко дејство подражавања, може од њега мпого да научп. Овде спадају н раннје поменута Ле Бонова пстраживања о психологијп маса, где се износп сугестивпа моћ н утпдај масе на поједиица. ? - . У Недачкој je парочито Гео р г Сим е л расветлпо пснхолошку природу соцпјалних појава. Његова велика соцнјологпја садрлхИ читав пиз дубоких темељипх испптивања психпчких уза-