Topola

јамних утжцања. Разуме се да се ту више истражују односн међу поједжнцпма него они што постоје жзмеђу жнджвждуе и трупе. Чак п пржказж соцжјологжје у фжлософском правду, као што je на пр. ЛестерВордов, Гжджнгсов ау најновије време Урви ко в истжчу свп псжхолсшкж моменат, показујућж да се социјалжж феномени не могу разуметж без дубоке псжхолошке аналжзе. За пспхолошки су правац везана ж многобројна ажтрополошка ii етнографска истражжвања, која се баве човеком а жарочжто проучавањем пршштжвнжх народа. 4. Ажтропологжја ж познавање народа као основпца соцжјологжје. У половжжж деветнаестога века je граф Г о б и н о у своме делу, у четжри књжге, о неједнакости људскнх раса поставио гледнште даде у културном развитку човечанства главни фактор р а.с а. То његово гледшпте развили су даље Чемберлен, Волтман и други. Ти су радови изазвали велико полптнчко п надионално узбуђење, међутим поглед у историски ток развитка човечанства и у биће социјалне структуре није тиме много прошнрен. Много впше нмамо да будемо захвални научпо образованим, енергнчним и смелнм жстражиоцима, који су нас упозналп са примитивним народима у Аустралији, Подннезнји, Африди н Америди, открили нам њихов начим мишљења п живота п испиталп њихову социјалну структуру која je често врло комплнкована. Тако данас не еамо да располажемо врло драгоценим путописнма које су нам оставилж Сп енс ернЏжл ен,X а у жт, K'o дри нг тн, Лив жнг ст н, Ст е н лж, фо нд енШт ајн е и ж многж другж, него можемо још ж разне стране духовног п социјалног живота пржмжтжвнжх народа да упознамо жз радова које су нам далп Тајлр, Бестјан, Морган, Шур, Фразер, Вестермарк, Левж-Бржл, Фжркант. Емил Джрж-, х е м и његова школа жскоржстилж су антрополошка истраживања,' што им се рачуна у особжте заслуге. Сам je Джр кх е м својим општжм методолошким радовжма, као и својжм велжкжм делом о елементарнжм облждима верскога жжвота (Les formes elementaires de la vie religieuse 1912) врло много дожржпео разјашњавању социјолошкжх лроблема. Свж његови ученжцж ж све његове пржсталжде раде на основу дубљег антрополошког жстражжвања. Мж жомињемо нарочито Хуберта жМауса, којж су објавилж одличне студије о суштинж мађжје ж о жртви; за тжм Леви -Б р ил а чију смо документовану књигу о мжшљењу пржмжтжвних народа већ чешће помснули. Посматрање пржмитжвних људскжх група показује нам баш бчпгледно социјалну спутаност прежсториског времепа. Несумњиво

239