Topola

je, да особито велику улогу играју при том вер ск е ж м ађи ск е лредставе, које су постале тако важне по обичај, језжк, н право а ларочито по соцжјалну структуру, како се то није нжкада ранжје слутило. Тек, су ова етнографска истражжвања омогућжла да се развжје упоредна истордја вере. која се данас марљжво обрађује. и л:оја~ јс 'о д вел ике важности по соцжјологију, на што се до сада мало обраћало пажње. Врло важни, такорећж несумљивж резултат антропологжје састоји се још у чжњенжцж, да je човек, на пржмжтивном ступњу много више везан за верске представе и обича ie своје групе. Појава ауторжтатжвштх личжостж, које самостално мисле, продукат je соцпјалног развића; зато можемо у духу тога рећи, да je друштво ранжје постојало од пндивждуе. 08Ä тога je проучавање примитжвних народа јако расветлжло приЈштивне привредне пржлике човечанства; прпвредно-жсторжска истраживања основана на томе јако су утндала на науку о народној пржвредж илж н а ц и о н а л н у ек о н о мж ј у те тако открила нов и врло важан извор содијблошког сазнаља. б. Национа лна економпја д срдијол огж ја. Нацноналну економију као науку основалп су у осампаестом, веку у Француској физжократи а у Енглеској Ад ам Смп т. См пт je, полазећи од фиктжвне' претпоставке, да свакога човека руководп у прпвредном делан.у једпно п искључиво eroiaaii којн све паметно прорачунава, свео итру жнтереса, пжјачнж однос понуде ж тражње на правила која и данас још имају важдостп. Ту фжктжвну нретпоставЕ.у, да у привредном жжвоту пскључжво влада рачунсви егоизам. подигли су следбенидп 0 м и т о в и на степен неприкосновене догме, па су онда предузели врло компликована прорачунавања продЈчшцје добара п конзумцжје, вредностп п цене. камате н раднпчке награде, што je све нацпоналној економпјп давало изглед егзактне науке. Тај правад схојп под утпцајем пндлвидуалпстпчког либерализма. који се енергично противп сваком мешању државе у привредни живот. Али смисао за псторнју. којн се врло мнбго појачао у деветнаестом веку, заједно са соцпјалнореформаторским покретпма натералн су теоретжчаре нацпоналне економије да воде много впше рачуна о реалнжм чпњенпдама п «•оцжјалним захтевпма. Радови Спсмондиа. С е н Симона н његовнх учспика. нстпцање »нацпоналнога« у народној економпјп од стране Фр идрих аЛи ст а. историсва школа п државди доджјалнзам у Немачкој. правци чжји су представннцп lllмоле р. Брентано. Бих е р и)oом б а рт. најзад покрет изазван . »Каниталом«, делом Ка рл а I\f арк са. све то јасно показује. да je

240