Topola

241

национална економнја била све више приморана да сматра себе за део опште социјалне науке. У хоку последњих сто годнна привредни се живох развио управо тајансхвеном брзпном, те постаје сваким даном све вшпе средишхем људских интереса. Чак п најидеалније аспираддје, наука, школа, уметност, ступају у све тешње односе са економским развитком -и проткане су, ако тако можемо рећи, економским жилама. У Амержци, где je прнвредни жнвот особито јак, и где су велика богаства нагомилана, видимо, како се подижу величанствени л најркуиоцсиији иаучин пнстжтути, видпмо где на јавном васшпању сарађују најнапреднији правци п често, најзад. посрамљени гледамо где се тано гомнлају најскупоценија уметничка дела. У томе сам духу писао у својој књизп: »Der Krieg im. Lichte der Gesellschaftslehre« S.37ff) o једном пан-ек-ономском гледишту на ж и в о т, које можемо сматрати најкарактерис-тпчнијим обележјем модерне културе. Новац, који je Аристо лслу бнс само опште срество за размену п уједно оруђе правде поравнања, постао je апсол утн и м мернлом вредностп, којим се мере и сама научна и уметничка дела. У иочетку je изгледало да се светски рат, који су несумњиво изазвали економскп мотиви, спрема да уништи то панекономско гледиште на живот, подстичући пожртвовање код грађана до највећег степена, као и њихову оданост дрлгави. Међутим се у току рата поново пспољио економски егоизам на страховити начин, а привредна je беда изазвала онда велике преврате. Тако се опет јасно открилб јединство које постоји између економског живота п содијалне структуре. Услед тога национална економпја oceha сваким данон све више потребу за социјолошком оријентацијом ir мотивацијом. Стога се често везују социјалполитичке асппрадије ‘за екбшмско истраживање. Из редова националних економа произишло je много енергичних социјалполитичара ж угледних социјолога. Јасно je, да економски живот и поред свог централног поло?каја не сме ипак бихи изолован. Јављају се културни и етички захтеви, који приморавају државу и предузимљпве људе да предузму лере ради заштите, благосхања и збрињаваља радиика и намештеинка. Интересантно je једињење гледишта националне екоиомије п исхорије развића које налазимо у радовима још младог али врло енергичног содијолога Руд олф аГо л д ша јд а. Уносећи у екоиомсЕу хеорију о продукдији добара нови појам »вредности раз ви h а«, показује нам, да се надионално богаство једнога на-

Увод у философнју