Topola

242

рода не.састоји само у пијачној вредности произведених добара нити у власншптву земље, него да у главноме оно зависи од тога, да ли су људи, који су учествовали у'производњн тих,добара, добпли при том у вредности развића или пак изгубилж. Управо Го л д пга јд захтсиа. ла народна економија не буде само екрномија добара, већ пре свега и екон ом и ј а л> уд и. Та идеја није нова, а нарочито ми Аустријанцп нећемо никада заборавити речи рано умрлог престолонаследннка Руд олф а: »Ч овекje на ј дра гоценијн државни капптал.« Само што je Голдшајд умео да да тој мисли научни облжк и да je узме за основнцу једноме систему социјалне економије и .соцнјалне биологп је. Примећује се већ да овај привцнп добија све већи број прнсхалида. Надајмо се да he и драктичари, представнпци велике нндуртрије увидети економску важносш овог начела и према њему уреднти своја предузећа. Кантов- захтев, да човек. не треба никада да буде само срество већ уједно и цпљ, овде je сада потпуно конкретно формудисан, а и пут je назначен његовом остварењу. Страховито je злоупотребљен, а и данас се још злоупотребљује драгоцени људски капитал, којн je способан, као и друга органска бића, да се сам пз себе регенернше. У највећем je ннтересу и државе и друштва да та злоупотреба престане, na да се једном позна економска вредност људскрга рада, да се то драгоцено добро брижљиво негује а не несавесно траћи. Социјологпја са национално-економском оријентадијом, показује још много више него свн други правци о којнма смо овде говорилп. да наука о људскоме друштву не води порекло од чисто апстрактних рефлекспја, нити су интелектуалне силе које одређују њен правац п љене циљеве. Стога морамо још на завршетку да укажемо на један од најважнпјих извора соцнјологпје, на извор из којега je у истини наша наука понпкла, и који п данас још животворно п благодетно утиче на развој исте. 6. Социјалреформаторске тежње и социјологија. Проналаску парне машине. жељезнице, елисе н телеграфа, следовао je, ,као што je већ познато, колосалнн полет пндустрнје. Напрецп у хемпји и електротехнпцп учшшли су да се појавило обиље новпх индустриских грана. Из огромиог проширења светскога промета и развоја капиталистичке финансиске пржвреде понпкао je hob економскп век. Велпке радничке масе збнјале cy'ce у фабрике и биле су у почетку потпуно потчнњене вољи власнпка. Такозваним манчестерством постао je незајажљиви егонзам управо принципом приНадница je послодавцу само пнтање режнје, коју