Topola

се труди, разуме се, да сннзн. Зато су радниди експлоатжсанж до жрајносхж, и често су добжјалж тако маде награде да нису могли ни глад утолитп. Узжмале су се на рад п жене и деда; а строго законодавство у духу послодавада спречавало je у почетку свакж покушај радника да самп себж помогну. Онда се подигоше војске пролетарада којима су вође пробуджлж свест о њиховом праву ж њпховој моћж. Тако je постао силнж соджјалдемократскж покрет, којж и данас још неирестапо расте. Раднжчка je организација постајала све већа ж све ошхрија. »Експропржацжја експроприатора« била je лозжнка те прве вшпе револудионарне фазе. Доцнпје je цео покрет нашао израза у једном сжстематском програму, којин се тражж похпуна измена друштвеног поретка заснованог на приватној својини. »Подржављење, срестава продукдије« најважнија je тачка тога програма. Тиме je казано, да се пропзводња свију добара, која служе за подмнривање најважнжјнх људскнх потреба, не сме вшпе оставити духу приватнога предузећа ж сдободној утакмици, већ мора прећи у руке соцжјалдемократске државе, која he ту производњу правилно уредити. У тој држави има да влада општа обавеза рад а ii да се онемогући гомнлање велжких кашхтала у рукама појединаца. Наш посао није овде да испитамо, да лп je тај програм уопште нзводљив, да ли би се такво стање дало спојити са стварном неједнакошћу људских слособностж ж да лж бж се оно могло одржахп*). Нас се сада само тиче дејство које je произвео овај покрет на соцжјално мишљење ж осећање. Морамо пржзнахи да je социјална демокрахпја силно уздрмала савест човечанства ж необжчно изоштржла поглед зУсоцнјалне 'феномене. Тжме je управо хек пробуђено друшхвено осећање солждарности ж осећање дужностж. Свет се жочиње озбиљно пихати: да лж je зажста нужно да код овако огромне продукцжје добара ж код тако вжсоког усавршавања саобраћајних сресхава много мжлжона људп гладује, ж да још већп број буде похпуно лишен културнжх тековжна. Захо видимо како у дивилизованом свету свуда нвчу државне ж привахне усханове за народно благостање, како се доносе закони за зашхиту ж обезбеђење раднжка и намештенжка, како са великом енергжјом свуда успева покрет на народном просвећжвању, којж je у Аустржјж пожњео тако лепе успехе. Изборно се право проширује свуда на све шире слојеве, а у многжм земљама даха je већ прилика тгредсхавнжцима раднишхва да сарађују на законодавству и да тако бране своје интересе.

*) Впди: Јегu s а 1 е m, »Die Aufgaben des Lehrer an höheren Schulen«. 2. Aufi. 5.283 f.

243