Topola

Поред настојавања да се у лоједшшм државама створе боља п праведнија уређења, које Je настојавање жлод новожробуђежог соцжјалног духа. жојавжле су се жоследљжх деценија ж тежње које постављају себи за цжљ регулжсавање жжтернацжоналннх односа које бж одговарало данашњем стан>у културе ж похребама саобраћаја. Ту пре свега треба поменутж све шжрж жокр ет з а мжр, којн додуше.још нжје могао укложитж са света рат и још много тежу жржправност за рат, али je већ готово остваржо велику ндеју о међународнжм изборним судовпма. Већ неколико годжна како жзлазж годжшњак, којж објављује жрегледно све међународне устажове у разжжм културним областжма, тако да смо у стању жрегледатж све тековжже ж запазжтж шта недостаје. Цжљ je тжх радова, да становнике деле земље уједжже у једну органжзовану целжну, ж да жржмакну остварељу ждеал ожжхтег људског браства на конкретжој основидж, без сентжмежталностж. тај саављешг идеал о коме се тако често саљало. Међутим je жзгледало да се рат спрема да уншжтж одједном све те жжтернацжожалже жржжреме. Мжогобројне повреде међународнога жрава, што су жзвржгжле зараћене државе. жзазвале су да лп уопште међународно жраво по стојж. Алн данас, када je већ конфережцжја мжра жочела да радж. јавља се жоново пдеја савеза народа; тако се сада можемо надатж, да се та идеја. која одговара опжпој потребж. жржблжжује своме остварењу. Међутжм je соцпјалжзам у деветнаестом веку жзазвао п сужротну струју. Многи су се побојалн да строго соджјализжрање друштва, које се захтевало, не унжзж поједжнда да жтежен дружЈтвенога роба и унжпии његову лжчну врбдност ж његово лжчно право. Духовне вође у тој новој борбж за жраво лжчностж бжлж су Маi; с Штж р нер, Фр ждр рх Нжче ж Хенржк II бз еж. Актжвнж су мотжви ту пре свега релжгжознж ж естетскж. Верује се, да се вредност човека не састојж толжко у његбвбм соцжјалном делању. колико у свестраном ж моћном развоју његовог особеног најжнтжмнијег бжћа, које се не да ужореджтж ни с којим друпвх. То жотжрхо оправдано жстицање лжчне вредности код сваког човека пржморава irac да добро жспжтамо соцжјалне структуре ж содијалне функцжје. жошто свака лпчност тек у својпм односжма на цело друштво можеу иостатж свесжа своје лжчне вредностж. Међутим су социјалнж односи свакога човека данас тако бескрајно сложенп п уједно од тако велжког утжцаја. да се бжће лжчностж п њена унутрашња вредпогт не може расветлнтж чжсто жнджвждуално-жсжхолошкжм жспнтивањем, већ само Тако дакле не допржносе само

244