Topola

245

соднјалреформаторске ж жнтернацжоналне тежње садашњице јачању н развпјању интересовања за биће ж постајање људскога друштва, него ж целокужна модерна култура лжчностж. Отуда пак настаје неоспорна дужност науке, да подвргне озбиљном и кидном жспжтивању соджјалле творевине и односе. За цветање ооцнјологжје морамо бити захвалнж највећжм делом новожробуђеном социјалном духу; алж ће п даљж развжтак, те науке подржаватж тежња која се вшпе не да уставжтж. да се људскж живот у заједницп развије тако да одговара све вшпим културшш и моралним захтевпма. Ма колжко била данас велика разлика међу правцима и мето,днма соцпјологије. то она ипак може већ да локаже позитивне резултате, и стиче тиме свакпм даном све вшпе опште признање. .'И.ковтрес немачких ггравника, који je одржан у Бечу у септембру 1912., исказао je жељу, да се соцпјологија унесе у наставнн план правннх наука. Надајмо се да није далеко време када he се '■тавитп у дужност свима наставницима, особито онима на вишим школама, да проучавају људско друштво. < Сада ћемо покушати да резимирамо научни резултат досадашњег жспитивања на пољу друштвене науле на тај начин, што ћемо изложити општа основна гледшпта до којнх се дошло, и претрести њихову важноет. § 44. Социјолошка основна гледишта. Као резултат досадашњег истраживања на пољу друштвене науке ногу се можда сматратп следеће четири чињениде и закона. које ипак не треба сматрати само резултатима већ и путоказима за даља истраживања. 1. Организована у једну цеджну људска група. ко ј а je стварни предмет социјологије, нешто je в и ш,е и нешто сасвим друго него збир чланова ко ј и ј е образ уј у. Ово je уверење у ствари претпоставка социјологије. Па ипак н>у још данас делом слабо разумеју делом јако оспоравају. Херберт Спенсер држи, да све што постоји у друштву мора постојати ж у жоједжнжм његовжм члановжма, те зато сматра групу «■амо збиром илж интеграцжјом жоједжнжх душа. Супротно томе • •матрају опет Диркхем ж његова взкола друштво за нешто потпуно разлжчно од жнджвждуа. По његовом мжшљењу, подлежу колектжвне жредставе« сасвжм другжм законжма, те жх зато не можемо разуметж жутем инджвждуалне псжхологије. Джркхем