Topola

246

мислж да je све соцжјално окаракхержсано хжме, што je према, поједжнду жмператжвног дарактера, што стојж према њему као нека врста спољашње_стеге: -Захо он радо говорж о соцжјалнжм хворевжнама тако, као да су нека врста спољашњих »ст вар ж« (shoses)које су поједжнцу дате као »охпори«, као што се то чесхо говорило о ожажајжма чула пжпања. Међутжм лшслжоцп са инджвждуалжсхжчком орпјенхацжјом, не само да то не пржмају, него не могу то уошпте жи да појме. И зажсха када жрвж пут чжхамо Диркхемове спжсе налазжмо, да се жзражава на врло жудан начжн; зато се нжје жуджтж niTO многж његове поставке не. иримају. Алж ако пажљжвжје промотржмо, доћжћемо убрзо до закључка, да. je метод његовог посматрања много вшпћ у стањударасветлжсоджјолошку структЈфу друштва него Спенсеров и већжне друтжх: соджјолога. Джркхему je врло добро жознато, да колектжвна. свест, чжје промене он жроучава жа њеншх прожзводжда, којж су објектжвно датж, а највжше на верским култжма и жравнжм обнчајжма, дакле, да та колектжвна свест Тгжје нжшта тражсцендентжо, иДа она може доћи до остварења ж дејства једжно у дл г шама жоједжнаца. Алж се он одлично разуме у да у душама; жоједжнаца одваја соцж ја лд у садржжну од лж ч не, те нам показује наро: чжто у своме делу о поделж рада, како je заједнпчка овест у жржмптжвжим фазама развжћа жспуљавала готово целу дужгу поједжнца. ж како тек жостужно .доједжне дз 7 ше долазе до гвојжх жосебнжх садржжна. Непрекжднжм дЈчпевнжм узајамнжм утжцањем, које се вршж међу члановпма групе, ствара се зажста нешто новб, жгто жоједжнац не бж могао вгикада сам жз себе да да, Тако постај&Јсзжк. тако се стварају релжгжозне верске предсхаве п обредж, хако жраво ж морал као прожзводи заједнжчкога живоха. Овж посхају опшхом својином клана, лозе, опжЈхпне, народа. Свакж поједпнац од своје ране младосхн налазж хо опшхе добро као нешхо дахо, храјно, чврсхо и у жсхо време као нехпхо шхо улжва_схрах и inxo пржсиљује. Тај заједнжчкп духо.вдж лоеед груже, у чжју схварну егзжсхенджју ж значајно дејсхво не може да сумња нжжо ко продпшљено посмахра заједижчкж људскж живох; хај je заједнжчкж посед дакле којж чжни да je група нешхо вжхпе ж нешхо друго иего само збир њенжх чланрва. Управо хжм заједнжчкжм духовним добром добжја група неку врсту самосхалне егзжсхенцпје, особен жжвох. Джркхем каже у своме спису: »Меход соджјологжје« (у немачком издању с. 132) сасвим хачно: »Друшхво нжје само збжр индивждуа; већ п сжсхем којж je посхао љипжм уједпњењем жредсхавља нешхо спецжфжчно