Topola

реално са особенжм карактером. Додуше не може жастатп никаква содијална појава ако не постоји поједжначна свест; само што тај нужан услов сам нжје довољан. Поједижачне се душе морају такође уједињене комбжжоватж и то комбжноватж на један известан начин; то je онај начжж комбинрвања лз којега произилази соджјалнп живот. Прпбллжујући се једна другој, прожжмајућж се н претапаЈући се жжджвидуалне душе рађају једно ново такорећи психичео бнће, које представља психжчки жжджвидуалжтет нове врсте.'Група мжслж, осећа и дела сасвжм другојачије него што бж то чипили љени чланови да су изоловани. Ако се полазп од ових последњих, онда се појаве у групп не могу никада разумети.« Нема сумње да ту Ди рк хе м ггретерује у одвајању социјологије од цсихологије. Алн je њему у тој методолошкој књизи нарочито стало до тога, да карактер содијалнога вждно жстакне, и да покаже да се група не сме сматрати само као збпр појединаца. Међутим он зна врло добро. да заједничка духовна имовнна групе, која н сачжњава њену особеност и њену самосталност, неодољивом силом утиче на душе поједниаца. и то на тај иачии. што у прнмитивним фазама развића-" мишљење и осећање групе потпуно испуњује душе њенвз; чланова. Али да то заједнпчко добро стварно лостоји н дела само у тим појединачним душама, то би Дд рк хе м без приговора пржзнао. Ооцжјоложгкж су међутжм лре свега важжж несумњжва реалност ж врло злачајнж утждај тог заједнжчког добра, којл наджжвљује жжвот жлджвидуа, локазује јаку чврстину ж само се лагано п лостелено мења. Какав рефлекс то добро налази у дужтма поједжлаца објасжжће жам нажге друго соцжјолошко основно гледжжие. 2. Све соцжјалне творевжне т. ј. свж жродукти људскога жжвота у заједнжцж жмају карактержстичжу двогубу фужкцжју. Све су оне жзван нас ж жад нама, ади у исто вдеме и v нама. На ову чудну особжлу свжх социјалжих стварж скреиула су важњу два француска соджјолога Джркхемове жшоле. X. Ибер ж М. М о с кажу у своме заједнжчком делу: »Тај карактер, прожжмања ж растављања, жманеицжје ж тражсцендежцжје, у највећем je степежу одлжка соцжјалнжх ствари. Оне су, лрема становлшту на које се стављамо, у жсто време у жнджвидуж ж изван ње.«*)

*) »Le caractere de penetration intime et de Separation, d’immanence et de transcendence est. au plus haut degre, distinctif des choses sociales. Elles aussj existent a la fois, seien le pnint de vue auquel on se place d a n s et h o r s Г in d i v i d u«. Hubert et Mauss. »Essai sur la nature et la fonction du sacrifice«. Први пут објављеиоу »L’annće sociologique« 11, доципје прештампано у »M6langes d’histoire des religions« 1909, p.128-

247