Topola

< е браннм. Али у пркос томе осећам да сам део те целине, и само je потребно згодне прилпке, да 'то осећање у мени оживи. У почетку хветскотаурата; у авгусфу 1914. могло се у Немачкој и у НемачкојАустрпјп такорећн очнгледно посматратп како свест да поједннад припада држави прожпма свачију душу. У великим народним војскама сваки je гледао државу оваплоћену, опипљиву. Међутим су чоћ и ауторитет државе непрестано расли. Зацело да je држава била псто толико изван п пзнаднас и у време мпра, само што je сада расла све дубље у нас. Сваки je ocehao да je део те целине, од чијег je опстанка зависило н његово лично добро. Па и у самој Енглеској. где je осећање личне слободе тако јако развијено, ЈЏ се свако самовољно мешање државе у сферу лпчнога права увек најенергичније сузбијало, чак je п ту рат несумњиво у великој мери ојачао свест да појединац пржпада државп. Иначе се не би могла тако брзо н тако успешно спровестн општа војна обавеза, која тако мало одговара енглеском нацпоналном карактеру. Содијолошка делатност државе повећана je дакле тжме, што се држава није опходила према «■војнм грађанима само као власт и ауторитет, дакле, није стајала само извани изн а д њих. него je сачињавала интегрални део душе свакога појединца, и тако уједно у њима делала. Стога he после рата ато нас учж наша основна срцијолошка формула о»у мени« и »изнад мене« битн задатак. свих државнпх управљача, не само да чувају власт и ауторитет државе, већ пре свега да брину о томе како ће гајити код свакога човека, а нарочито код омладиде. осећање да појединац припада држави, јер држава може само онда потпуно да развдје своју спојну и кохезивну снагу, ако не стоји изнад појединца само као власт и ауторитет, већ je н у свестп свакога дубоко укотвљена. Нац и ја, којој припадам, опет je, све дотле док се ндје још потпуно развила у самосталну државу, више у ме н и него пад амн ом. Она буди у менн живо осећање припадности, драго одушевљење за домаћи језик и књижевност, јако интересовање за повест мога народа, силну тежњу да сарађујем на даљем развитку његовом, да, понекад чак и мржњу према другим нацдјама, нарочито према ошша које коче и ометају развитак мога националног карактера. Ако дакле разне надије живе заједно у једној заједпичкој држави, онда можемо јасно посматрати разлику између оба односа припадности. Може се десити да државно удружење човека јаче везује него сама народност, Поучни пример за то даје швајцарскн федерални савез. Напротив на Балкану као п у Аустрији шједине je иације тиштало то што припадају другој држави и оне

249