Topola

250

су текиле свжма сжлама за државном самосталношћу. Beh сама та тежња показује нам, да се надионално једжнство сматра и осећа као нешто још недовршено. Тек у државној заједнждж оно може постати потпуно, јер се тек у њој ономе »у мени« прждружује оно »нада мном«. Тек својим развжткрм у државу долазн наджја до мбћж и ауторнхета, и тек сада може довршена органжзаджја да развжје своју потпуну соцжјолошку делатност. Ако примешшо нашу основну формулу на идеју о целоже човечанству као једној великој делжнж, онда ћемо ж ту видети много што-шта јаснжје и разговетннје. Доцнжје ћемо показатж како je та ждеја постала ж за какве je тендендије развжтка спојена. Овде пак, скренућемо само пажњу на то, да су велики немачвп песници и мислиоци Шил е р и Гет е, Хе рде р, Кан т н Вилхелм фон Хумболт ту пдеју нарочпто гајили, одважно бранили, и на тај je начин дубоко усадили у нашу душу. Али je она само у нам а, ипје још на д нам а. Бж из далека није још цело човечанство спојено у једну органску целжну. Исто се тако не да порећп, да je наднонализам деветнаестога века био неко време јако занемарно идеју о целоме човечанству. Многи су држалл, а п данас још има можда доста љих који дрнге, да je космополнтизам утопнја, немоћпо уверењ.е без отаџбине. Силни светски рат, којп je плануо не само услед привредне конкЈфенцпје, ,већ делом н услед националдог,-шовинизма, у почетву je још више гурнуо у позадпну идеју о целоме човечанству и космополитачко уверење које се заснжва на тој идејп. Сада пак стара пдеја добжја опет нову снагу. Када једном планпранж савез народа буде постао стварношћу, када највећж део човечанства буде једном спојен на основпци права у једну органску целжну, онда пророчанство Изражљевжх пророка, као нп плановн о светскоме браству каквж су лебделж пред очжжа једнога Даит еа, једнога Се н Пј ер а, једнога Бентама н једнога Ка кт а, неће вжше бжтж само ждеје, неће вшпе бжтж само у нам а. Човечанство ће онда жзаћж пред нас као органжзована сжла, као ауторитет којж улжва страхопоштовање, ж хако ће се онда ономе »у нам а« придружжтж заповеднжко »н а д на м а«. Онда he тек моћж ж соцпјалиа творевжна целога човечанства потпуно да развије своју содијолошку делатност, ж бжтж у стању да сачува будућа поколења од једне такве светске катастрофе, какву смо моралж мж да дожжвжмо. Внджмо дакле, да je сазнање каражтерпстжчнедвогубефункцвје соцжјалних творевжна у стању врло много да допржнесе бољем разумевању соцпјолошке важностж разнпх удружења. За буду'ће соцжјо-