Topola

251

логе биће врло благодаран задатак, да ту основну формулу прпмене п на маље савезе, који постају у велжкДм полвтпчкпм органжзацијама, п да увек понова окушају њену моћ да расветљује чињенжце. Основна соджјолошка гледишта, која смо формулжсалж под 1 и 2, дају нам становнште са којега се морају посматрати све содијалне ствари. Она су такорећи нека врста соцжјолошких наочара кроз које гледамо јаснжје сва та житања. Основна гледпшта-пак, која ћемо сада жзложжтж, нису вжше само форналне ж хеуржстжчке прпроде. Она нас напротив доводе до разумевања историскога тока содијалног развпћа, а треба и да нас науче да схватамо садашњост и будућноет из прошлости. з: Човек je почео као 'жпвотиња која ж-ивж у стаду, био je социјално везан, па се тек постепено развио у самостлну и својевољну лнчност. За то основно гледшпте имамо да захвалчмо пре свега модерној етнографији. Путнпци са научном спремом упознали су се последњих деценија са прпмитивнпм племенима у Амершрд Афрпци а нарочито у Аустралији н њеном острвљу. Испжтали су соджјалну структуру тжх група, ж у жсто време билж су у стању да проникну душевни жжвот тжх народ£, којж су заосталж на жржмжтжвнон стужњу културе. Поред свжх жесагласностж, које се налазе у жзвештајжма тих путника, у једној се тачкж слажу свж. Пржмжтжвни/ je човек у свом мжшљењу жлж тачнжје речено у својем тумачењу чулнжх опажаја, у своме осећању и хотењу жотпунде везан за траджцнју свога жлемена. Левж-Брил нам je дао у своме делу: »Les fonctions mentales dans les societes inferieures« врло жрегледнж лриказ начина мишљења жримжтжвнжх људж, којж заслужује CBaK-jr хвалу. Особжто je карактержстично за овај ступањ социјалне везаности, да ту још уошпте не постоји чжсто теориско мжшљење, објектжвно посматрање чжњенида. Интелекат овжх трупа стављају у покрет само утисци којж су од важностж за одржаЈвање дакле, појаве које буде наду жлж страх, те тпме жодстичу на мере, које имају биолошку важност. Прж томе je још вера у невидљжве духове и демоне који утичу на наш живот, тако ошпта и тако интензжвна, да цео њихов иачжн мишљења као и начжн жжвота стојж под утицајем тжх представа. Церемонијама посвећења, које су уобжчајене код свих пржмжтжвиих жарода, којима се жодвргавају младићи приликом њиховога жржмања у заједнжду племеиа, преносн се ова душевна структура са својом утврђеном садржином са колена на колено. Њу су модернж путнжцж затеклж у жстоме стању,