Topola

упућен на друге. Услед компликованијег промета у размени, ускоро се-Јавља потреба за стварање једнога срества за размену које би бжло опште, а то je опет срество које везује друштво. Аристотел je врло разумно пспитао жрвобжтне фувжджје новда у нжкомашкој етидж (5. 8). Рел уојхшд« (новац) жзводж од vouoc' (закон). Аристотел je још тада увждео, да потреба за једно опште срество за размену. која je потреба настала услед соцжјалног джференджрања, располаже у жсто време ж јаком обавезном снагом. и да стога мора бжтж регулжсана од државе. Дакле, соджјално джферендпрање не значп жжпошто само растављање.. већ у исто време ж уједжњење ж органжзовање. ;?Оно пушта да заједно делају акцжје, које оно джференцира. пржмпче једну другој оне које раставља« (Джркхем, с.259). Тако дакле непрекждна жодела не само да жде на руку да се развжјају самосталне лжчностж; усле ње ж стрлтстура друштвена постаје све чвршћа ж комжликованжја. У колжко се вжше размжможлазе жнтересж и захтеви поједжнада, у толжко je жотребнжје чврсто одржавање целпне, алп у толжко су већж п тежж ж задацж државе, који непрестано расту. На свакж начжн да je том прошжрењу државнжх задатака врло много допржнела тежња за жндивждуалнжм развжћем такорећж у свом најлжчнпјем делокругу. У једноме рату за ослобођење којж je трајао вжше хжљада година жодигао се човек, жоставжш самосталан. против жретераног државног туторства, тражећж све већу слободу за слободно развжјање лжчностж. Тако je држава пржморана да све више водн рачуна о повећанжм лвинжм претензжјама. То доказује законодавство свжх цжвжлнзованжх земаља. Ожхођење са дужнжком којж je у немогућности да жлатж дуг, кога je повержтељ код Грка ж Ржмљана смео продаватж као роба, постало je у току времена све блажжје. Мучења су укжнута, рожство je оглашено за незаконито, пошто нж једно нж друго није вжше одговарало повећаном човечжјем поносу. У свжма цжвжлжзованжм земљама држава данас нжје .само дужна да заштжћује жжвот, слободу ж жмовжну сваког грађанжна, она мора својом снажном мжшжцом да жовратж и увређену част поједжнду. Сетжмо, се даље тога, да се државе налазе свуда принуђене да бржну о наставж омладине п да воде јожх рачуна о даљжм културнжм потребама узимајућж жлж саме у руке гајење науке ж унетностж, жлн сматрајућж за своју дужност да жх свжма силама помажу. То морамо такође да сматрамо као последжду тенденције за жнджвждуалнжм развжћем. Услед енеригчне тежње која се јавља код човека, који je душевно ж духовно постао богатжјж ж зрелжјж, тежње да жlто вжше развжје своје сжособностж. жсжољавају се и претензнје

2б8