Topola

259

његове у жогледу на уметност ж науку, о којима мора држава да водж све више рачуна. Колико благодетно ухицала тежња за пндивидуалним развжћем на духовнп живот друштва као ж на проширење државжжх задатака, а заиста Je у томе смислу ж утидала то на другој страни рађа појаве које джректно угрожавају друштвенп и државнж ожстанак. На пољу полжтпчжог, а нарочжто на пољу привредног живота та je тенденција често пшла на руку да се развжје антисоцијалн и егонзам. Безгранична саможжвост, која се сматра у привредном животу максимом која се по себж разуме, по мишљењу Je многнх чак најбољж ретулатор за производњу и иотроппв; добара. Многи теоретичарп иду у сво Јој необузданоЈ тежњж за' слободом тако дадеко да тврде, да Je држава као таква потпуно штетно уређење, која се увек меша само да омета. Само из потпуно слободног развоЈа људскжх способности може прожзаћж Један у истшш савршенн друштвенж поредак. Ова теоржја, коЈа Je позната под именом анархизма. има своЈих угледних представцнка. Тако je на пр. Антон Менг ер, схватајућж je потпуно озбжљно. темељно испжтује у својој >: Новој државној науцж« (с. 7 —19). Посматрач којж располаже соцжЈолошком спремом убрзо увнђа, да такво жретержвање жнджвждуалжстичког пржнцжжа мора доћн најзад у сукоб са људском, _ дриродрмкоја нагиље ..заједнжчком животу. Стога он налазп да Je појмљиво што се тенденција, која Je од жочетка урођена државж и која сматра да Je најважнжјн услов живота опстанак државе и њено одржање, таквим тежњама битно појачава. Уосталом, социјолошко насЈхледиште учж, да тек уређени заједнички живот у држави пружа могућност и самом појединцу да потпуно развжје своју инджвидуалност. Зато се друштво налази увек жржморано да за заједнжчке задатке ангажује жнджвждуу чија je душа жостала богата ж зрела, ж да жстакне као неопходнж услов егзжстенцжје и даљег развића жотребу за коорджнацжју и суборджнациЈу. Виднмо, како ова ауторжтатжвно-соцжјална тенденджја развжћа у току жсторжје све вжше развжја своју снагу ж где Je ужерена против анархжстжчког расжарчавања. Католжчка црква у средњем в'еку ж апсолутжстжчке државе у 17. и 18. веку видљжвж су ж моћнж продукти ауторжтатжвно-соджјалне' тендежциЈе развжћа, ico Jom je у осталом бжла сжроз жрожета ж жруска чиновничка и милжтаржстжчка држава. У току деветнаестог века почиње ова тендеиција да узжма облик социјализма, тежећж тиме да остварж еинтезу тих двеју жсторжскжх сжла; које се налазе у међусобној борби. инджвидуалжстжчЕе и ауторитатжвко-социјалне тенденцжје