Topola

260

развића. Велнке масе индустрисклх радника. предвођеле творачким духовлма дриступају великој социјалдемократској партлјској организацлјл. која je ставлла себи у задатак да оствари нов друштвени поредак. У љему има да буде апсолутно зајамчена сваком појединцу егзлстендлја п задовољавање најважнпјлх животнлх потреба. Алп се зато категорлчкл од љега тражл да ради за ваједниду. Неслућенл колосалнп развитак светске привреде у току последњнх сто година створио je сада тако компликоваде економске односе, да се не могу тако нагло извршнти тако огромни преокрети какве планлра социјализам. Међутим нам je деветнаестн век донео и силан' полет националне ндеје, а тиме л један век. пмперијализма н милитаризма. који није ишао за мирпим развићем, већ за узајамнкм наоружавањем и сталном спремом за рат. Пз привредне борбе у конкуренцијп међу државама и из нацпоналног шовинизма произшшш je . онда катастрофа светскога рата. чије ће жалосне последице моратп човечанство да подноси још много деценнја. У толжко прешнија лостаје ротреба. да се нађе слнтеза обеју тенденцлја развлћа. па да се на основу ње отпочне са обновом уништене културе. ЛЈожда ћемо наћд правад. којим се има да креће ова спнтеза, ако скрепемо пажњу на то, да се још пре влше од две хиљаде годлна лз борбе пзмеђу лндлвлдуе л друлива, нзмеђу слободе и ауторитета почела да развлја једна нова мисао, једна нова идеја, нова содпјална творевлна. која пзгледа способна да социјалном развлћу покаже цлљ. То ново. тојелдејацелогачовечанствакаоједне велике целине л захтев. којн je тесно везан за ту ндеју. захтев опште човечностп. Порекло и развптак те нове творевине у стању je да објаснп само соцпјолошки метод. Тако долазнмо на четврто и последње од нашлх основнлх соцлјолошких гледллиа. 4. Инднвид у а л и ст л чка тенденција разв и h а ро д п универзализму п космопол л т и зм у. Најјасннје налазлмо нспољену пндлвлдуаллстлчку тенденцнју развлћа тамо где лпчностп, дошавши до личне моћп л осетивлш се самоовлашћенпм. критикују постојећл друштвени поредак. Та се крлтпка јавља у двојаком облику. Непреклднлм длференцлрањем поједлнац постаје све самосталнијл у своме мпniљ е њ у н све више свестан циља у своме хо х е њ-у. II нтелек т у а л н а самосталност ла крптиковање наслеђенлх версклх догмн и тражи, на основу властитог посматрања и ослањајући се на сопг-твенн ум, да природнлиг узроцима заменп надчулне влновплке