Topola

природнога збивања. у које предање верује. Хотење. свесно свога циља, управља опет своју критжку протнв наслеђених правних одредаба. против %грнвилешја и прерогатива који изгледају неправедни. Међутим базу тој критиии сачињава све веће поверење у властптн ум и све тврђе уверење о сувереном ауторитету .властпте савести. Али je у бпћу самопосматрања, у бићу свакбга гледања-у-самога себе, да се судавнма на њему. приппсује унутрашња евпденција и апсолутна неоспор• ђнбост. Али ja не могу да верујем, да то, што ми мој ум или моја савест тако хако неоспорном поузданошћу душу. да те ммсли. у чију истинитост ja не могу да сумњам, да све то треба да важи само за мене. ћотпуно сам од себе сматрам свој ново откровенп властити ум. своју властиту савест силама. којима je природа : шш бол;анство г обдарила свакога човека. п уверен сам да истине, које сам ja тако јасно доживео. морају бити меродавне и за све људе. Мислилац. крји je постао самосталан и који има поверења у свој ум и своју савест. oceha се зацело, услед свога критиковањ.м постојећега, често врло усамљен јер je дошао у противност са члановима своје уже заједниде. Али баш ово издвајање жз ужега друштва окрепљује осамљенога мдслиода у његовом поверењу у глас ума, који чује у себж тако убедљнво разговетно. Уосталом он убрзо налази у својој општини или у другим местима једномишљенике, који као и он лодвргавају Ерптнци наслеђене верске догме и законске одредбе. Сада зна поуздано, да ум, чпјн je глас чуо у себи. не лрипада само њему него и свима људима. Пошто дакле. сматра себе за нешто внше од својих земљака, којидсу спутани предањима, то oceha у исто време и да припада једној већој заједници. Тако, д ако још ннје потпуно свестан тогаАсарађује на IГдеЈи врлога човечанства. Прелаз од нндквидуализма ка универзализму, развијање идеје човечанства из индивидуалистичке тенденцнје развића, тесна веза. дзмеђу космополитизма и живога осећања влаетите личиости, свс je то необично важан социјолошки закои развића, на који се до сад слабо обраћала пажња. Мп смо баш сада изложили дсихоЛошку основицу за тај прелаз. А сада ћемо на неколико примера показати. да je он заиста и извршен у историји човечаиства, п да je индивидуалпстичко порекло и данас још карактеристично за идеју кбсмоиолитизма! Xера кл и т и з Е ф е з а je значајад тип осамљеног и ордгдналног мислноца. Он je врло незадовољан са својим зеливацима п

261