Topola

262

жучно им лребацује. што су Хермодора, свог најваљаннјег човека протералл из вароши. (Fragm. 121 Diels). Он изрично тврди, да je тражио самога себе (101), а и из друтнх се његових изрека внди, како једубоко. ироникао у себе. Од њега води порекло н мудра реч, да у души обитава нишљење, које само себе умножава (105). Овај мислплац, удубљен у себе и завађен са својим роднпм местом. уверава нас на другом месту, да je ум нешто заједничко и да томе заједничкоме морамо следовати (2.114). Дакле, осамљени мислилаи. који je у завадж са својпм родннм местом и којж тражж самога себе, налази у својој сопственој душн општи ум. У доба грчке просвећеностж (5. и 4. век пре Хр.) подвргнута су темељној кржтжцж верска и морална гледишта. Чжтав један ред јаких, карактержстичнжх лжчностп представљају носиоце овог духовног.покрета. Каожоследжцу те духовне борбе можемо сматратн п идеју косможолжтдзма. Цицеро гшше, да се још Сократ назжвао светсклм грађанином, а то исто жомпњу узгред и доднијж сто иц ж (нарочито Епи кт е т). То се на свакн начпн не слаже с. онжм што жначе' знамо о њему, те се стога с правом ж бумња у то. Међутпм je утврђено да je Дио ге н из Сжножа, лознатж жредставнжЕ, киничке школе, створпо пме и појам светског гдаДанжна. Д ж о r е н а ожисују као раджкаджог лндивидуалжсту, којж je све друштвене везе потпуно свесно преанрао, чак са извесном остежтацжјом п од себе одбнјао. Али баш то његово одлучжо отресање од свега конвенцжоналног, енергично обраћање незавжсностж, слободж, плж, како сам Д и о г, е н рече, природи, учжнжло je да у њему сазре ова ужжверзалжстжчка мисао. На жптање, какав je земљак, одговорпо je Дп о г ен: »грађанин света« (хбоиои ж)лш]с) *). У истом je смжслу још рекао, да je једина права држава држава света. Тако je дакле најжзразжтжјж интшипуа„тгивт. којп je презпрао траджджју п енергршо се борио протпв свжх друштвенпх конвенджја, творац пмена н појма светског грађаннна, космополите. Философско наслество кпнпка жржмжла je на себе стопчка пшола, коју je основао Зено, један од ученжка кишгка Крата. Нарочжто су. стондж јасно изразидд везу.дзмеђу .пнджвлдуаллзма и косможолптжзма, Пдеал мудрада, којп у стоичком спстему нгра тако важну улогу, јесте скроз жнджвждуалжстжчкж. Мудрац je слободан од заблуде, незавнсан од судбжне, не подлежп ннкаквој променн нжтж je пзложен злу. Он je сам себи довољан, правп je владар ж краљ. Али у псто време он жпвп у велпкој заједнидп. не само,

*) Diogenes Laertus, 6.65.