Topola

постоје за њу само уколико јој доносе расположење или нерасположење. Уколико су разноврснији утжсцн кбји утичу на дете. утолико се вжше джференцира његово осећање расположења илп нераслоложења. Ако сада мало ло мало све више протиче време између спавања н плача. да дете има довољно слободног времена да околнна може на њега утнцатп. онда се разна стања расположења п нерасположења све јасније издвајају. Зима пзазпва друго нерасположење него глад; топло кулање опет изазнва осећање. расположења, које се јасно разликује од осећања што дехе дождвљује на пр. кад узима храну. Промене стања свести. које дете доживљује. садрже поред осећања расположења и нераслоложења још један састојак, којп се јасно ггрнмећује. Тај састојак стоји у много.тешњој вези са прнродом саме дражи него првобитно осећање расположења п нерасположења. Тај je састојак психичкн моменат, који називачо осећајем. Ocehaj je пре свега одре ђе н а пром ен а у стању наше свести. која се исто тако јасно жздваја од осећања расположења и нерасположења што je прати. као и код других промена. . Прости се осећајн не јављају у развијеној свести. Ту су увек дати само комплекси ocehaja, који се односе на спољашње или унутрашње дражи, и који нам изгледају као стварни предметж жли појаве. Такве комплексе осећаја називамо .опажајима. То сажимање група датих осећаја у јединствене опажаје дело je фундаменталне аперцепције. Опажени предмет je дентар силе, док су осећаји, које je он у нама жзазвао, манжфестације његове снаге или особина. Опажајж пак. остављају за собом у нашем организму джспозжције. посреством којжх може настатж у нашој свести слпка једнога предмета, ж ако чулна драж не дејствује. Такве режродуковане јзпажаје тга.зжва,мп,„упшжте представама. Ток тих лредстава регЈллисан je разним законжма, а поглавжто одређен неком врстом концентрације органжзма, коју назжвамо п а ж њ о м. Нагон за самоодржање. побуђује човека у примжтжвном стању, да пре свега концентржше своју пажњу на оне ознаке предмета, које су најважнжје за одржавање његовог живота. Овим концентржсањем пажње на ознаке, које имају биолошку важн о ст. настају такозване типичне представе, које сачињавају важну претходницу за доцнији развитак логичких п о ј м о в а. Постанак типичних предотава врло je подесан да нам прокаже биолошки моменат у развитку људског сазнања. Тек тжме, што прво пазимо на оно. од чега завжси одржање нашега живота. учжмо се да спајано једнородне

7 <