Topola

ствари у јсдап акт мшдљења. те тако доблјамо једно од најважнпјих срестава којим ћемо економскп уредити своје искуство. Захваљујућд развлтку језика учињен 'је у томе смдслу врло оначајан налредак. Гласови су говора несумњлво лостали жз нехотичнлх криова које je човек у осећању лзбацдвао. Осећање отупљује честпм ионављањем дстлх утдсака, н онда гласовн служе за то. да означују појаве које су око човека. Његовд блнжњж разумеју те гласове п намерно их дзаздвају. да бн тлме омогућилд <:-поразум за заједдичкд рад. Првл говорнд гтсови. већдном једно' ЛО/Kiie коренпте речд. означују делу дојаву : . не одвајајући предмет од самог делања. Када овд једноставнн гласови нлсу више билд довољнн за споразумевање. локушало се да се појава означл са таква два корендта гдаса. Тако je корен растављен у су бјек. ат д предн ка т. п речедпчнл je облдк нађен. Ова фаза развпћа. коју можемо да видлмо код деце дрилжком учења говора. од велнке je важностп. Надме. у речелицл je фундамелталла affepцедцдја нашла св.ој адекватнд нзраз. Облик. у коме смо. приморанп '■хватнти свет. пзражен je сада јасно; тако означена појава сада je лотлуно формлрана. разграната и уједно објектлвнсана. Фундаменталну аперцепцију формулисану језиком назваћемо функix дј о м суд а. Субјекат суда представља сада самосталлн центар снаге. лредлкат лак озлачава манифестацпју снаге субјектове. која се у овом моменту исдољава. Алл пошто више није довољан један глас за означавање појаве, то настаје нова. важна фаза развптка. Субјекат у суду »Ружа мдрише«, дакле реч »ружа« не означава сада впше целу појаву, већ лостаје носиоцем свих могућпх улллва. којл полазе од руже. Све објекте. у којнма обдтавају исте означавамо пстим дменом и тако обухватамо једннм актом мшиљења. Реч сада постаје носиодем. осооина и стаља. што пршадају свима ■ објектима псхога имена. и на тај се начпд тддпчла лредстава развија у утврђен п о ј а м који дрдања за реч. Прироковим се лменом некако одвајају од лредмета особине, стања ii односп што за њдх лрпањају. п тако постају лрпстудачнл независном посматрању. Особлне као тврдо п деко. стања као лдење п спавање, односп као веллко п мало. постају на тај начпн самосталним објектпма мпшљења. д уздижу се тако на степен појмова. Тек сада постаје могуће, да се складност п законптост у светском збивању »утврде у трајне мнсли«, а не само да се летпмпчно олазе. А Тиме људскд дух долазд До све новлјпх л све бољлх хсрестава мпшљења, којпма ће лскуствб економскд уреддтд. светско збдвање