Topola

појмжтн п савлађиватж. Функција суда развија се у све новнје. све сложенжје, све збнјеније'форме, п налазж крахкф једноставне_п згодне обрасце за опсежне мислене садржаје. Омш економске вредностп језика за мшжљење, морамо овде скренуш лажњу још на једну ствар. Тиме што сви који припадају једнсш језику означавају истим речима с-лпчне појмове н пстпм реченицама слпчне судове. нридружпла се економској општости пс оцп јал на. Речи n реченпце. које употребљујем, јесу сада уу свом општем значењу продукти заједничкога рада свију онихј који говоре нсхим Језпком. Moje je тврдње.такође формулисао општи S рад icojii je у њима кондензован. Када изговарам реченице, које cbii разумеју н свп држе Ша пстините. претпостављам увек немо одобравање другихл Са заједничкпм језичним благом ствара се опшхп фонд за судрве. који се сматрају истпнитим. Сваки од нас чшг се~родп учествује у тој општој својини, п ово социјално благо језпка и мислж од ванредно je великог ухпцаја на развитак индивидуе. 0 овом срцпјалном фактору у развдтку сазнања говорићемо још додније. / Поред:о ti а жај ннх судова. у којима се хек опажена iroјава на познахп начин форлшра. разграњава п објекхивише, настају wo ј мовЕ ii судо ви. у којима се законп зби вањ а формуЛlШlу на хај начнн шхо се одређеним појмовима придевају одређене оанаке. Реченпда; »Кит je сисавац« садржн хврдњу. да сваком киту припадају ознаке које су заједничке свжма сжсарима. На осжов\хога суда смећу дакле да тврджм о сваком киху. да има црвену и тожлу крв, да дише плућима. да рађа жжве младунце, и друго. Алн при тоух суд задржава и даље свој првобитни облжк. Сжрови анхропоморфиза.м примитивних ступњева културе п деце, где' će овакој ствари из околжне пршшсује душа. ж где се смахра да je свака особина ствари жзраз њене воље г мора најзад жодлећи сазнању које напредује. Алж и најапстракхнији појам, осхаје за наше хшшљење само једна врста денхра снаге; а. његова обеледгја схватамо као потенджјелна дејства тога ценхра*). Пз функције суда жогтао je п гшјам жст жж е којж je необично важаи за теорпју сазнања. Још Плахон и Дристотел тачно

*) Ово ;је схиатаи.е опшпрнпје приказано п дубље образложено у мојој књизи: Die Urteilsfimktion, Wien 1895. Приговоре учињене протпв покушао сам ла оиорпм у својој књпзп: Der kritische Idealismus und die reine Logik (1905); Tom еам приликом доказао, да моје схватаље суда спаја у себп оправдаие е.тементе ранпјпх теорпја. За пспхолошки развој процеса сазнања упореди моју књигу: Lehrbuch der -Psychologie, 6. Äufl. (1918).