Topola

су истакли, да се суд разликује од предсхаве. пли како се Арнстотел изражава, од »невезаног говора« тиме. што само код суда можс бити неког говора о истинитоме и лажноме. Док представа, коју доживљујем. заиста постојн, али ло себи није ни истннита НИ- лажна. Ако се ипак говорн о истинитин п лажним представана. то je онда само један скраћени начин изражавања. Истпнита je представа она i;oja ме наводи иа истиннте судове. лажна je пак она која даје или ненстшште судрве. Предпкати истшгат и лажан не могу се применнтп такоНс ни на ocehaaa нн на одлЈже воље. Само судо ви, који често претходе нашпм осећањнма ц акцијама воље ж који сачињавају важан делхшнчан узрок тих доживљаја. само судови дакле могу оптп пстнннш и лажни. А од истшштости или лажностп тих судова зависи врло често целисходност стања осећања и воље условљених тиме. Истине. дакле, постоји једпно у сл-довима. те je пптање сада како тај појам постаје н шта он значп. На основу овде пзложеног гледишта није тешко одговоритп на ово питање. У суду се дата садржина представе рашчлањује п оојектпвише. Према томе je суд акт спонтаности п саморадње нашега духа. акт. којим се т у ла ч и примљени утпсак. Ако се сетпмо сада тога. да je акт саморадње прво поникао у тежњи за самоодржањем. онда ћемо лако увндетп. да je предузето тумачење утиска. ,по делом свом садржају д циљу. управљен на то. да одређује мере које he организам дредузети. да Ст рсагирао на утисак на најцелпсходннјн начпн. На овом je ступњу развитка тумачење онда правилно, ако му уледују iiepe које одговарају цнљу, а погрешно je онда, ако се на основу њега предузимају наопаке мере т. ј. такве које he nhii на уштро одржања живота. А то значи. ако се тачније изразимо, да однос пзмсђу тумачен>а п фактичкога стања, којж je доцннје познат нашој свести као нстинитост или лажност суда. у почетку постоји само у оолитсу тенденције за реакцију. Ако пак развитак културе напредује. n услови се за одржавање живота компликују. ако човек постане гпособан ii буде приморан да себи постави даље циљеве. којн се могу постићи једино комбпнованпм већин низом брпжљиво промшпљенпх мера. онда нзмеђу тумачења утисака и њихове реалнзације настаје дужа пауза (види раније). Вршимо честб тумачења. не реалнзујући их одмах. Језичним н писменим фиксирањем таквих тумачења ствара се могућност. да се изведени судови сачувају да буду доцније реализованн. Али пошто се сва пзвршена тумачења не дају употребити, то морамо учинитп нзиор међу њима. Дакле. тражпмо иогодбе за њихову доцнију употребљнвост. п тако добијамо п ој а м