Topola

ист нн е. Пстхша једнога суда нжје нжшта друго до услов његове уиотребљнвости за одређпвање нуж.них мера. Овај активжстжчкж елеменат код појма жстжне, елеменат управљен на доцнију актжвност. нжје бжо до скора познат или нжје бпо дељен. Свако je теорпско мшпљење жровжзорно .суђење са тежденджјом да доцније буде реадизовано. Алж како људска делатност све вжше ширн свој поглед п поставља себж све даље джљеве, то теоржско мжшљење заузима све шире место у среджнж жзмеђу тумачења ж реализовања. А на тај начжн опет теоржско мжшљеље и нстраживање долази до релатпвне самосталности, која многе вара да верују, да je ншпљење одвојено п независно од самог жжвота. Свакако да. усред чисто теоржског мшжљења жостају правжла ж појмовж, који воде новом формулжсању појма истпне. Нарочжто једна чжњенжда у жжвоту језжка много дожржносж јасном теоржског жојма истжне. А то je жостанак н е г ацж ј е жлж одречнога жржлога. Један жстж факат тумаче лако разна лпца на разне начине. У жочетку културног развитка садржж свако тумачење тенденджју за одређенжм мерама. Ко моје тумачеље не пржжознаје, тај тжме ужраво одбжја мере које стоје у везж с њжм. To je одбијање у жочетку спојено са жжвахним осећањжма, ж жзражава се стога сопствежжм гласом. А пошто се таква одбжјања често понављају, осећање отужљује, ж глас, којж je за то, нарочжто пронађен, постаје као одречнж прилог форма лн и м елементом суда. Код сваког тумачења, дакле жод сваког суда морам бити спреман жа могуће одбијање. Ако пак упркос тжм одбжјањима будем непоколебљжво остао жрж своме ранијем тумачењу, онда се у одбранж joni јаснжје развжја 'свест о истжнж суда., Према тоие жстина жредставља једаж одређенж однос жзмеђу акта суђења ж пресуђене појаве, те je сада потребно да се одредж врста тога односа и условж његове егзжстенцфје. Обично се каже, да се жстжна сасхојж у слагању једнога суда_ са појавом о којој Из тога бж следовало, да je суд просто подражавање такве иојаве, у неку руку BbeHa копжја. Алж ово нажвжо мжшљење не одговара вжше данашњем схватаљлч Ми знамо, да ве представљена садржжна у суду формжра ж рашчлањује, ж онда ту више не може бжтж речж о неком слагању. Напротжв мж ћемо онда рећж; оуд je жстжижт, ако у њему жредузето формшање ж објектжвжсање одговара стварној жојавж тако, да се предсказжвања, осжована на изреченом. суд}р_зажста ж жсжуњују; жз чега прожзжлазж, да суд одговара. појавж о којој се суд доноси, да je њој раван ii.ui адеквдтан. Суд .мора дакле битж функцжја стварнс жојаве у том смислу, што he

Увод у философију