Topola

83

V' седамнаестом н осамнаестом веку. где се говорп о урођенжм ждејама ii првобитним уверењпма, п где се људскоме уму пршшсује моћ да дрпе истине нз сопствене снаге. У својој »Кржтжци чистога ума« псжжтује К а н т ову лмћ. п покушава у првом одељку тога дела да одговори на пжтање: »Како je могућа чиста математжка?« Дакле, хоће да покаже. која je то пражмовина наше конташшативне моћи, која омогућује да стварамо судове, који не садрже у себи емжпрпчке ележенте, п зашто да ти судови којн не воде сасвжм порекло од искуства морају жпак да вреде за свако могуће искуство. Виодошко посматрање процеса сазнаља, а нарочжто појма истине, нас пак, да je претпоставка о таквој једној пражмовинж, о таквжм првобжтним уверењнма не само излншна, већ и неодржљива. Свуда, где je реч о евиденцији некога суда, о његовој нужности мишљења. та се евиденција п нужност оснива на ранпја искуства. Јер, људски je длвх; назчшо у току _свшу развића да искуства економски уређује. Нашао je срества да реализује искуства ранпјпх генерација п да их сведе на најпростжје' формуле. II пошто свака идућа геверација зида даље на основу постигнутога, то нжје жотребно да се увек жспочетка поново урадж већ урађени посао. Beh у основној жгколж учжмо нашу децу како ће употребжти наслеђена срества мжшљења, н онда се лако догађа, да облжке мжшљења, на обжклж још од детпњства, сматрамо за пражмовжну људскога духа. док се у стварж пред нама налазж само иуком стечено наслеђе - минулжх нарахптаја. Када бжсмо хтелж аналжтжчкж да опишемо процес сазнања онако како се данас стварно збжва у свестж одраслога човека, онда бисмо'свакако ускоро дошлж до елементарнжх жојава, за које поједжнац не бж вжпхе био у стању да докаже, да су прожзвод његовог сопственог жскуства. Тжме бж се онда опет изазвала иржвждност једног а priori, једне праимовжне у појмовима ж облжцима мпшљења. Ето, баш зато није довољан Јшалжтжчкж опжсиж метод за истраживање псжхолошкжх чжњеница и закона. Тек пошто му се пржвључв генетжчl:и п бполошкж начжн посматрања, откржва се ПЈраво стање стварж. На основу таквога начина посматрања можемо жада рећи; Нема сазнања а priori. Заједшгчкжм делањем органпзма и околжне развнјају се облици сазнања којн су заједнички свима Јвудима. Можемо сматратж да je међу њжма најважнжји -и најосновнжји фундаментална аперцепцжја ж облик суда којж нз ље настаје. Из овог општег основног облжка људског сазнавања постају онда ж