Topola

86

љање првобитно прате покретл, л да објекти одређују број понављања. Ко гледајућл групу од три дрвета лзрлче судове: дрво, дрво, дрво«, тај мора застатд код трећег понављања. Да се иастави понављање недостаје ловод, т. ј. одговарајући објекат. Последње понављање вероватно да Je бидо пропраћено гласом, пз кога се постепено развио одговарајући број. Тај се онда упртрсбљавао код сваке групе предмета, која je давала повод за пстд број понављања. Тако су посталл првд појмови бројева. Сваки број достаје збдром једшшца, који, ако се тачтшје расмотри, открива одређене односе лрема тим једпнлцама и другим бројевима. Ти су односи псти код свжју група предмета. те морају стога важитн ж за све њнх. Тако je и овде помоћу мишљења које све спаја а уз сарадњу јездка нађено једно необично важно срество од прекомерне опште и велжке вредности за економско }феђење искуства. Тако се из функцпје суда постулно развијају облидп сазнања л срества мшпљења. којлма оперлшемо л којп нам служе као духовно оружје. Алл фундаментална aiiepneimnia остаје Јшек актлвна. да чак и компллтшвапп судовл врлге увек на лстл начин ралЈчлањавање п објектлвпсање датпх садржаја. Тлме лхто зл?лске Hanie околлне преводимо са језлка' васлоне на наш. људскн језлк. мп их прлсвајамо. правећл од њлх своју духовну свбјлну. Ову онда употребљујемо, приморавајућп открпвене прлродне спле да нама служе, те смо тако у могућностл да свој жпвот под телпш_м логодбама одржлмо л да му дајемо све већу садржлну. Резултат узајампог утлцаља лзмеђу људског органпзма и љегове околиле може се обухватлти овлм лзразом: сазнање све т а фор мпр ањем л фор млр ањ е света сазнаљем. Истина, која се облчло означава за цлљ свега сазнања, јесте, као лхто смо впделп, одређеп однос лзмеђу акта суда л појаве, која je њпм формлрана л објектнвлсана. Разуме се да тај однос постојл само у свестл људл којл мисле, л најлзразлтлје се јавља онда, када судове, до којлх смо дошлл предањем. упоредлло с појавама њлма означенлм. Прлллком овог пспптлвања туђлх судова појављују се психичкл феноменл. којл су од веллке важпостп за развптак сазнања. Ако хоћемо да разумемо суд, којл смо чј т лл ллл дрочлталл, онда морамо садржај представе, којп je већ формлран и рашчлањен у суду пгто смо чули ллл прочлтали, лонова обухватитл у једну целлну. II док je суд самостадно. пролзведен а нализ а, дотле суд, до кога смо предањем долјлл, захтева од нас синтез у. Прлллком овога акта обухватања п поновнога спајања често се појављују тешкоће л сметње. Не успемо лп да вежемо' у